Нема криволова ни у свом дворишту

Мар­ко Ту­ца­ков ко­ји се го­ди­на­ма ба­ви за­шти­том пти­ца ис­ти­че да у По­кра­јин­ском за­во­ду за за­шти­ту при­ро­де по­здра­вља­ју од­лу­ку су­да и скре­ћу па­жњу да сва­ко за­шти­ће­но под­руч­је има сво­је по­себ­не ме­ре за­шти­те, те они ко­ји има­ју сво­је по­се­де, или ра­де би­ло ка­кве ра­до­ве уну­тар под­руч­ја, мо­ра­ју да те ме­ре зна­ју и по­шту­ју. 

Ова пре­су­да по­твр­ђу­је и ве­ли­ки зна­чај ин­сти­ту­ци­је упра­вља­ча, ко­ји мо­ра да во­ди ра­чу­на о то­ме шта се де­ша­ва уну­тар про­сто­ра ко­јим упра­вља и ко­ли­ко су те ак­тив­но­сти евен­ту­ал­но угро­жа­ва­ју­ће. Та­ко по­ме­ну­та пре­су­да до­при­но­си чу­ва­њу ве­ли­ке дро­пље ко­ја је основ­на вред­ност ре­зер­ва­та на се­ве­ру Ба­на­та. У ње­му се основ­на вред­ност овог ре­зер­ва­та – ве­ли­ка дро­пља, кра­јем ма­ја че­сто на­ла­зи и по­вре­ме­но гне­зди у пар­це­ла­ма лу­цер­ке, где се за­др­жа­ва­ју и оста­ле стро­го за­шти­ће­не вр­сте пти­ца. У ова­квим слу­ча­је­ви­ма, чак и ка­да су при­ват­не њи­ве у пи­та­њу, чу­ва­ри ре­зер­ва­та пр­во мо­ра­ју да пре­гле­да­ју њи­ву ко­ја се пла­ни­ра ко­си­ти, а тек на­кон то­га мо­гу да за­кљу­че да ли је ко­ше­ње мо­гу­ће. Осо­ба ко­ја је у Ста­па­ру ка­жње­на због пре­кр­ша­ја За­ко­на о за­шти­ти при­ро­де по­чет­ком го­ди­не у свом дво­ри­шту је у ка­вез ста­ви­ла го­лу­ба као ма­мац и та­ко ухва­ти­ла коп­ца, стро­го за­шти­ће­ну пти­цу гра­бљи­ви­цу. Истог да­на је огла­си­ла ње­ну про­да­ју на по­пу­лар­ном ин­тер­нет огла­сни­ку. Та­ко је Ста­па­рац на­пра­вио три пре­кр­ша­ја: хва­та­ње и др­жа­ње стро­го за­шти­ће­не вр­сте ди­вље жи­во­ти­ње; ко­ри­шће­ње жи­во­ти­ње као ма­мац и ну­ђе­ње на про­да­ју па је ка­жњен да пла­ти ка­зну од по 25.000, од­но­сно укуп­ном ка­зном од 75.000 ди­на­ра.

– То је опо­ме­на за све оне ко­ји по­ку­ша­ва­ју да са хва­та­њем ди­вљих пти­ца и њи­хо­вом про­да­јом по­стиг­ну би­ло ка­кав ефе­кат. Реч је о за­бра­ње­ним ак­тив­но­сти­ма, а све број­ни­ји слу­ча­је­ви ка­жња­ва­ња пре­ступ­ни­ка да­ју на­ду да ће се ове ак­тив­но­сти сма­њи­ти. Под­се­ћа­мо да евен­ту­ал­на ште­та ко­ју мо­гу да на­не­су стро­го за­шти­ће­не вр­сте не мо­же да бу­де крат­ко­роч­но ре­ша­ва­на на на­чин да се оне хва­та­ју и за­ро­бља­ва­ју, ни­ти уби­ја­ју. За­ко­но­да­вац је, на­и­ме, пред­ви­део мо­гућ­ност нов­ча­не на­док­на­де ште­те ко­ју учи­не стро­го за­шти­ће­не вр­сте жи­во­ти­ња, те је та­кве слу­ча­је­ве по­треб­но што пре при­ја­ви­ти над­ле­жним ор­га­ни­ма – по­ру­чу­ју из по­ме­ну­тог за­во­да. 

По­у­чан је и слу­чај јед­ног „лов­ца” из Че­ла­ре­ва ко­га је Пре­кр­шај­ни суд у Бач­кој Па­лан­ци ка­знио са 30.000 ди­на­ра, због то­га што је пу­тем дру­штве­не мре­же „Феј­сбук” и пре­ко не­ко­ли­ко ин­тер­нет огла­сни­ка ну­дио на про­да­ју пре­па­ри­ра­ног ор­ла бе­ло­ре­па­на. Реч је о стро­го за­шти­ће­ној вр­сти у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, а за­кон из­ри­чи­то за­бра­њу­је др­жа­ње, про­да­ју или ку­по­ви­ну жи­вих или мр­твих стро­го за­шти­ће­них жи­во­ти­ња из сло­бод­не при­ро­де. У ме­ђу­вре­ме­ну, овај пре­па­рат ну­ђен је на про­да­ју и на Нај­лон пи­ја­ци у Но­вом Са­ду, где су га за­те­кли ак­ти­ви­сти Дру­штва за за­шти­ту и про­у­ча­ва­ње пти­ца Ср­би­је, ко­ји су и при­ја­ви­ли слу­чај По­кра­јин­ској ин­спек­ци­ји за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не. Пре­су­да на­ла­же и трај­но од­у­зи­ма­ње овог пре­па­ра­та и усту­па­ње над­ле­жном ор­га­ну.

По­кра­јин­ски за­вод за за­шти­ту при­ро­де упо­зо­ра­ва, по­во­дом ове пре­су­де, да се на со­ци­јал­ним мре­жа­ма и стра­ни­ца­ма на ин­тер­не­ту спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним за огла­ша­ва­ње, че­сто ну­де на про­да­ју је­дин­ке стро­го за­шти­ће­них жи­во­ти­ња ко­је су узе­те из при­ро­де, па чак и из гне­зда или ле­га­ла, и др­жа­не у за­ро­бље­ни­штву. Слич­но то­ме, још увек су че­сти по­ку­ша­ји про­да­је пре­па­ра­та стро­го за­шти­ће­них жи­во­ти­ња (или де­ло­ва њи­хо­вих ле­ше­ва, ко­ји се ко­ри­сте у де­ко­ра­тив­не свр­хе), те њи­хо­вог јав­ног из­ла­га­ња.

– Све ове ак­тив­но­сти су за­бра­ње­не За­ко­ном о за­шти­ти при­ро­де, по­ру­чу­ју за­шти­та­ри и по­зи­ва­ју све љу­би­те­ље при­ро­де да у жи­вим ди­вљим пти­ца­ма ужи­ва­ју у њи­хо­вом ста­ни­шту, по­се­ћу­ју­ћи на­ша за­шти­ће­на под­руч­ја, те на на­чин ко­ји те пти­це, ко­је су на­ша за­јед­нич­ка при­род­на ба­шти­на, не­ће угро­жа­ва­ти.