Razbacani đulovi Putinu na dar
Da će prisni odnosi Rusije i Srbije biti potvrđeni prilikom nedavne posete Aleksandra Vučića Moskvi, moglo se naslutiti prilikom razmene darova predsednika dve zemlje. Ne, nije reč o tome što su Vučić i Vladimir Putin razmenili srdačne osmehe primopredajući poklone u Kremlju, već o simbolici pirotskog ćilima kojim je gost iz Beograda darivao šefa ruske države. Osim činjenice da je autentični primerak ove rukotovorine izrađen specijalno za Putina, ruski predsednik je dobio predmet koji se vekovima poklanja u znak iskrenog prijateljstva i želje za napretkom domaćina i njegove porodice.
Ideja da upravo pirotski ćilim bude poklon za Putina potekla je lično od predsednika Vučića, kaže Stanislava Pak iz Predsedništva Srbije. Ona za naš list navodi da je izrađen od najfinije vune proizvedene u pirotskom kraju, a tamošnjim tkaljama je za njegovu izradu bilo potrebno više od tri meseca. Tome su doprinele i dimenzije jer je, dodaje, reč o ćilimu „šestaku” površine šest aršina, odnosno tri kvadratna metra intenzivne crvene boje, s dva identična lica, pri čemu se ne vidi gde je nit počela ni gde se završila.
„Karakterističan motiv na njemu su veliki đulovi a sam ćilim je, inače, toliko čvrst i gust da se ne može lako pokidati i lako se održava. Ovaj poklon predstavlja odraz narodnih običaja, tradicije i duhovnosti i karakterističan je za Srbiju. Poklon je jasna poruka iskrenog prijateljstva naše zemlje i našeg predsednika prema Rusiji i njenom šefu države”, ističe Stanislava Pak.
O tome svedoči i simbolika šare zvane „razbacani đulovi”, koju za „Politiku” pojašnjava Slavica Ćirić, direktorka Zadruge „Damsko srce” iz Pirota koja od 2009. čuva od zaborava tradiciju tamošnjeg ćilimarstva.
Ovi cvetovi simbolizuju ljude s visokim životnim vrednostima i načelima, a iako su razbacani po svetu njihova pozitivna energija čini da fizička daljina gubi značaj
„Iza svake šare na pirotskim ćilimima stoji legenda o simbolima kojima su ljudi odvajkada štitili dom i porodicu i zato sve šare pirotskog ćilima predstavljaju svojevrsne amajlije. Te legende, nastale još u doba doseljavanja Srba na ove prostore, prenose se s kolena na koleno. U ovom slučaju, reč je o razbacanim đulovima – cvetovima koji simbolizuju ljude s visokim životnim vrednostima i načelima. Iako su razbacani po cvetnom polju sveta, njihova pozitivna energija se, prema legendi, visoko izdvaja i oni se međusobno prepoznaju i ujedinjuju, čime fizička daljina među njima gubi značaj”, objašnjava ona.
Još jedno tumačenje ove šare odnosi se na pobijanje uvrežene predstave da je čovek uglavnom lep samo u mladosti.
„Legenda o ovoj šari kazuje da će onaj ko ima ovakav ćilim i u starosti biti lep jer će duhom i umom biti u skladu s vremenom u kojem živi. Takođe, crvena boja s ćilima je simbol radosti i slobode, ali i blagostanja i sreće”, navodi Slavica Ćirić.
Podsećajući na viševekovnu tradiciju izrade pirotskih ćilima, ona ističe da je ovaj proizvod bio brend pre nego što je pojam brenda nastao.
„Osim što danas ima zaštićeno geografsko poreklo, što znači da nigde na svetu, osim u Pirotu, ne može da se pravi, pirotski ćilim je takođe pod zaštitom Uneska. Utoliko je potez predsednika Vučića značajniji jer je ponovo afirmisao pirotski ćilim kao kulturno dobro čovečanstva”, ističe Slavica Ćirić.
To je, dodaje, još važnije ako se zna da se pre stotinak godina 5.000 Piroćanki bavilo ćilimarstvom, dok ih danas ima svega dvadesetak.
„Veliki rizik bi bio da ćilimarstvo iz zanata pređe u domaću radinost jer bi se u tom slučaju uvelo debelo predivo i počelo bi loše da se radi”, zaključuje ona.
Ženski zanat
Izrada pirotskog ćilima, prema rečima Slavice Ćirić, isključivo je ženski zanat i to samo za žene koje, osim što su vične zanatstvu, imaju i umetnički gen. Jer ovaj proizvod je specifičan po tome što ima dva idenitčna lica i radi se isključivo iz jednog dela – ne sastavlja se iz više delova platna. Sociolog Dragan Todorović beleži da je pirotsko ćilimarstvo autohtono kulturno nasleđe staroplaninskog i pirotskog kraja, čiji najstariji pisani pomen datira od 1644. godine. Svetsku prepoznatljivost pirotski ćilim stiče osvajanjem zlatne medalje na Svetskoj izložbi u Parizu 1889. da bi, kako navodi Todorović, samo između 1904. i 1940. bio predstavljen na 26 sajmova širom planete, u Londonu, Briselu, Amsterdamu, Barseloni, Napulju, Milanu, Parizu, Berlinu, Solunu... Na „domaćem terenu” do procvata pirotskog ćilimarstva dolazi u vreme turske okupacije, kaže Slavica Ćirić.
„Kada su Osmanlije došle u Pirot oduševili su se lepotom ćilima i ovaj proizvod u doba turske okupacije srpskih teritorija počinje da cveta. U to vreme, prave se milioni kvadratnih metara a ćilimarstvo postaje najveća privredna grana”, navodi ona.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
