Разбацани ђулови Путину на дар
Да ће присни односи Русије и Србије бити потврђени приликом недавне посете Александра Вучића Москви, могло се наслутити приликом размене дарова председника две земље. Не, није реч о томе што су Вучић и Владимир Путин разменили срдачне осмехе примопредајући поклоне у Кремљу, већ о симболици пиротског ћилима којим је гост из Београда даривао шефа руске државе. Осим чињенице да је аутентични примерак ове рукотоворине израђен специјално за Путина, руски председник је добио предмет који се вековима поклања у знак искреног пријатељства и жеље за напретком домаћина и његове породице.
Идеја да управо пиротски ћилим буде поклон за Путина потекла је лично од председника Вучића, каже Станислава Пак из Председништва Србије. Она за наш лист наводи да је израђен од најфиније вуне произведене у пиротском крају, а тамошњим ткаљама је за његову израду било потребно више од три месеца. Томе су допринеле и димензије јер је, додаје, реч о ћилиму „шестаку” површине шест аршина, односно три квадратна метра интензивне црвене боје, с два идентична лица, при чему се не види где је нит почела ни где се завршила.
„Карактеристичан мотив на њему су велики ђулови а сам ћилим је, иначе, толико чврст и густ да се не може лако покидати и лако се одржава. Овај поклон представља одраз народних обичаја, традиције и духовности и карактеристичан је за Србију. Поклон је јасна порука искреног пријатељства наше земље и нашег председника према Русији и њеном шефу државе”, истиче Станислава Пак.
О томе сведочи и симболика шаре зване „разбацани ђулови”, коју за „Политику” појашњава Славица Ћирић, директорка Задруге „Дамско срце” из Пирота која од 2009. чува од заборава традицију тамошњег ћилимарства.
Ови цветови симболизују људе с високим животним вредностима и начелима, а иако су разбацани по свету њихова позитивна енергија чини да физичка даљина губи значај
„Иза сваке шаре на пиротским ћилимима стоји легенда о симболима којима су људи одвајкада штитили дом и породицу и зато све шаре пиротског ћилима представљају својеврсне амајлије. Те легенде, настале још у доба досељавања Срба на ове просторе, преносе се с колена на колено. У овом случају, реч је о разбацаним ђуловима – цветовима који симболизују људе с високим животним вредностима и начелима. Иако су разбацани по цветном пољу света, њихова позитивна енергија се, према легенди, високо издваја и они се међусобно препознају и уједињују, чиме физичка даљина међу њима губи значај”, објашњава она.
Још једно тумачење ове шаре односи се на побијање уврежене представе да је човек углавном леп само у младости.
„Легенда о овој шари казује да ће онај ко има овакав ћилим и у старости бити леп јер ће духом и умом бити у складу с временом у којем живи. Такође, црвена боја с ћилима је симбол радости и слободе, али и благостања и среће”, наводи Славица Ћирић.
Подсећајући на вишевековну традицију израде пиротских ћилима, она истиче да је овај производ био бренд пре него што је појам бренда настао.
„Осим што данас има заштићено географско порекло, што значи да нигде на свету, осим у Пироту, не може да се прави, пиротски ћилим је такође под заштитом Унеска. Утолико је потез председника Вучића значајнији јер је поново афирмисао пиротски ћилим као културно добро човечанства”, истиче Славица Ћирић.
То је, додаје, још важније ако се зна да се пре стотинак година 5.000 Пироћанки бавило ћилимарством, док их данас има свега двадесетак.
„Велики ризик би био да ћилимарство из заната пређе у домаћу радиност јер би се у том случају увело дебело предиво и почело би лоше да се ради”, закључује она.
Женски занат
Израда пиротског ћилима, према речима Славице Ћирић, искључиво је женски занат и то само за жене које, осим што су вичне занатству, имају и уметнички ген. Јер овај производ је специфичан по томе што има два иденитчна лица и ради се искључиво из једног дела – не саставља се из више делова платна. Социолог Драган Тодоровић бележи да је пиротско ћилимарство аутохтоно културно наслеђе старопланинског и пиротског краја, чији најстарији писани помен датира од 1644. године. Светску препознатљивост пиротски ћилим стиче освајањем златне медаље на Светској изложби у Паризу 1889. да би, како наводи Тодоровић, само између 1904. и 1940. био представљен на 26 сајмова широм планете, у Лондону, Бриселу, Амстердаму, Барселони, Напуљу, Милану, Паризу, Берлину, Солуну... На „домаћем терену” до процвата пиротског ћилимарства долази у време турске окупације, каже Славица Ћирић.
„Када су Османлије дошле у Пирот одушевили су се лепотом ћилима и овај производ у доба турске окупације српских територија почиње да цвета. У то време, праве се милиони квадратних метара а ћилимарство постаје највећа привредна грана”, наводи она.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
