Nostalgija je reč koja nas spaja

Teme naših razgovora su se postepeno širile na opštu bliskost dva naroda, koja ga je i motivisala da najveći deo ove godine provede u Beogradu i još jednom zaključi da su Brazilci omiljeniji u Srbiji nego bilo gde. Poklopilo se to sa žrebom za Svetsko prvenstvo 2018, na kome će dve reprezentacije biti u istoj grupi i odmeriti snage 27. juna, na Spartakovom stadionu u Moskvi.

Biće to prvi susret Srbije s Brazilom na svetskim prvenstvima, a tek drugi od osamostaljenja, posle prijateljske utakmice u Sao Paulu 2014, koju su domaćini dobili s 1:0. Međutim, u okviru bivše Jugoslavije imali smo više nezaboravnih susreta, od kojih je prvi, pobeda od 2:1 na Svetskom prvenstvu 1930, u Urugvaju, deo našeg najveće ponosa. Za Brazilce, najznačajnija je bila pobeda od 2:0, pred 150.000 gledalaca na Marakani, dve decenije kasnije. Brazilski golman Barbosa opisao je tu utakmicu kao najtežu i najlepšu na Svetskom prvenstvu 1950, iako je reprezentacija Jugoslavije imala strahovit peh da Rajko Mitić, zbog povrede glave pri izlasku na teren nije mogao da igra na početku. Tada je blistao Zizinjo, a domaći novinari su, sa oduševljenjem opisivali kako je akciju uoči svog, nepravedno poništenog gola, ponovio na identičan način – u inat sudiji.

Preostale dve utakmice na svetskim prvenstvima završene su nerešeno, ona sjajna u Švajcarskoj 1954 (1:1) i potom u Nemačkoj, 1974 (0:0), ali bilo je i prijateljskih utakmica za pamćenje. Kod nas se pamti pobeda u Beogradu 8:4, posle eliminacije Brazila sa Svetskog prvenstva 1934, kao utakmica u kojoj je Brazil primio najviše golova u svojoj istoriji.

Pele je izabrao Jugoslaviju za oproštajni meč na Marakani (2:2), 1971. Brazilci vole da se sete pobede od 4:2 u Resifeu, 1986, po het-triku Zika i oceni koju je dao Žoao Saldanjo, trener i potom novinar: „Da se Ziko zvao Ziković, Jugoslavija bi pobedila!”.

Pusti rezultati ne mogu da opišu brazilski zanos fudbalom, niti erupciju oduševljenja u uzviku „goooool!”, sa zaglušujuće dugim „O”, koje nas podseća na već zaboravljene izlive emocija naših komentatora. Naš sagovornik smatra da je nostalgija reč koja nas spaja:

– Verujem da mojim prijateljima u Srbiji nedostaju vremena kada vaši najbolji fudbaleri nisu igrali za Mančester ili Zenit, nego za Zvezdu ili Partizan. I, vidim da barem nekima od vas nedostaje život u bivšoj Jugoslaviji, uključujući snagu tadašnjih sportskih reprezentacija. Mi, Brazilci, svakako ne volimo što naši fudbalski idoli igraju na strani. Pretpostavljam da će od jedanaestorice protiv Srbije svi biti igrači stranih klubova: desetorica iz Evrope, a Renato Augusto iz Kine.

Markos zatim govori o promeni stila brazilske igre:

– Nemamo više klasične igrače sredine kakvi su bili Zizinjo, Didi, Žerson i mnogi drugi. Oni su davali taj specifični ritam, koji je Didi objašnjavao rečima „lopta mora da se kreće, a ne igrači”. Sada se više radi na snazi i brzini. Vešti napadači, kao Nejmar i Gabrijel Hezus, nalaze svoja mesta, ali iza njih, Renato Augusto i Paulinjo ne mogu da se porede sa nekadašnjim majstorima pasova.

Takođe, dres sa „svetim brojem 10” ne sija kao nekada:

– Nejmar je divan igrač, ali nema mešavinu kvaliteta udaraca i dodavanja, kao Ziko, koji je istovremeno treći igrač sredine i treći napadač. Nije slučajno što je, posle kraja Zikove karijere najbolja „desetka” došla iz Srbije: Dejan Petković...

Teško je do kraja odgonetnuti tajnu vezu našeg i brazilskog fudbala, koji ima tako magičnu privlačnost. Deo nje je, svakako, u mentalitetu brazilskih navijača koji, na gotovo paganski način, „obožavaju” sve lepo na terenu i oko njega. Nije preterano reći da je Dejan Petković – za Brazilce i danas simbol srpskog fudbala – dosegao status božanstva, ovekovečen stopama u betonu i ogromnom slikom u muzeju na Marakani.

Petkovićev gol u 88. minutu utakmice protiv Vaska da Game, kojim je Flamengu doneo treću titulu, 2001; njegova radost i delirijum navijača; još uvek se prikazuju na brazilskoj televiziji, sa magijskim efektom. Na proslavi 120. rođendana Flamenga, taj gol su navijači izabrali za ubedljivo najznačajniji u dugoj istoriji kluba...
(Kraj)