Preminuo mladić zaražen malim boginjama

Male boginje su odnele prvu žrtvu, tridesetogodišnji mladić iz Beograda, zaražen ovim virusom, preminuo je na Klinici za infektivne i tropske bolesti usled posledica upale pluća, potvrdio je juče direktor te bolnice profesor dr Goran Stevanović. Preminuli mladić nije bio vakcinisan, a na ovu kliniku primljen je  22. decembra.

Stevanović je izjavio da su preduzete sve mere kako bi pacijentu bio spasen život, ali su te mere veoma ograničene kada su u pitanju male boginje jer ne postoji specifičan lek.

– Pacijent je primljen na kliniku sa upalom pluća što je jedna od najčešćih komplikacija. Pored svih naših napora došlo je do potpunog otkazivanja plućne funkcije i smrti – izjavio je dr Stevanović.

Inače, upala pluća je najčešća komplikacija malih boginja, ali zaražene osobe mogu dobiti upalu mozga, kao i oštećenje jetre.

Virus boginja, kako je juče objasnio ovaj stručnjak, često napada zdravu populaciju i kod njih dolazi do teških komplikacija i smrti. To je bio slučaj i sa pacijentom koji je juče preminuo.

– To je izuzetno teška bolest koja vrlo često ima smrtni ishod kod osoba koje nisu vakcinisane, jer za njih ne postoji specifična terapija. Jedina zaštitna mera je vakcinacija pre nego što se osoba izloži virusu –  zaključio je Stevanović

Ovim povodom oglasio je juče i ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji je istakao da je struka mesecima upozoravala na ovakav scenario.

Kako raste broj obolelih, raste i rizik od smrtnih slučajeva. Ministar je apelovao na roditelje da vakcinišu svoju decu, da ne slušaju druge jer ne mogu očekivati da država bude čudotvorac i zaustavi epidemiju.

– Ukoliko deca nisu vakcinisana ovakve stvari su neminovne. Samo vakcinacijom možemo da rešimo problem – naglasio je Lončar.

U Srbiji je od početka oktobra registrovano ukupno 630 slučajeva malih boginja, od kojih je 225 laboratorijski potvrđeno u Institutu „Torlak”, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Čak 91 odsto obolelih je nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

U trenutku kada su se male boginje pojavile u Srbiji vakcinu protiv ove bolesti primilo je oko 80 odsto stanovnika, što znači da je kolektivni imunitet bio poprilično nizak. U nekim delovima Srbije obuhvat vakcinacije je bio drastično manji, pa je tako na teritoriji Opštine Stari grad MMR primilo tek svako četvrto dete. 

Srećom, prema podacima Instituta „Batut”, u poslednja tri meseca broj vakcinisane dece sve je veći. Trenutno je od malih boginja, rubeole i zaušaka zaštićeno 91 odsto mališana, uzrasta od 12 meseci do  14 godina.

Najniži obuhvat vakcinisane dece je u Nišu i Novom Pazaru i iznosi oko 80 odsto. Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da sada plaćamo danak velikim brojkama. On je podsetio da u razvijenom svetu umre po jedan od hiljadu obolelih od malih boginja. Jedna od hiljadu obolelih osoba može da dobije zapaljenje mozga koje ostavlja trajne fizičke ili psihičke posledice.

– U nerazvijenim zemljama od morbila umire od tri do šest odsto obolele dece. Ova bolest ostavlja za sobom izrazito smanjenu otpornost organizma. U nerazvijenim zemljama svako peto dete dobija zapaljenje pluća. U razvijenim zemljama taj procenat je znatno manji, a izgleda kao da mi balansiramo između razvijenog i nerazvijenog sveta – prokomentarisao je juče dr Radovanović i podsetio da je 10 odsto naših sugrađana koji su zaraženi morbilama dobilo i upalu pluća.

Uz ovu bolest mogu se javiti i upala srednjeg uha i dijareja i to kod svakog 12. obolelog.

Radovanović je rekao da je epidemija malih boginja prijavljena u trenutku kada je ova bolest trebalo da bude eliminisana u Evropi. Zbog otpora vakcinaciji eliminacija ove bolesti se odlaže.

– Umesto da nemamo male boginje imamo epidemije i umrle. Ovo pokazuje koliko sejanje dezinformacija može da naruši narodno zdravlje – izjavio je naš sagovornik.

Na naše pitanje kada će broj obolelih prestati da raste on nije mogao precizno da odgovori ali je istakao da će ova bolest biti prisutna sigurno još tri meseca.