Lovci na skupe menadžerske glave

Dragana Rajačić, inženjer po struci, na čijoj vizitkarti piše konsultant za potragu za kadrovima, kaže da se već 17 godina bavi „hed hantingom”, kako se to na Zapadu kaže. Kada je 2000. počela, živela je i radila u Moskvi. Tražeći novi posao, prijatelj ju je povezao sa agencijom koja se time tamo bavila.

Dragana Rajačić (Foto lična arhiva)

– U Srbiji je to tada bila potpuna nepoznanica, samo je jedna agencija u Beogradu to radila. Problem je bio Zakon o radu, koji u to vreme nije prepoznavao posredovanje u zapošljavanju. Vrativši se u Beograd i sama dobijam poziv od jedne od najvećih „hed hanting” kompanija da radim za njih kao glavni konsultant. U to vreme, ceo svet je već deceniju i po nalazio menadžerski kadar na ovaj način – priča Rajačićeva.

U Srbiji, inače, posrednici u zapošljavanju tragaju za menadžmentom najvišeg nivoa, ili regrutuju kadrove svih ostalih nivoa, a traže i radnike na lizing.

– „Hed hanting” usluge su veoma skupe. Kompanije koje traže vrhunske stručnjake ne žale da izdvoje po 20.000 i 30.000 evra za uslugu posrednika. To je značajno manje od prihoda koji takav menadžer sa svojim timom može da donese godišnje kompaniji. Ukoliko, međutim, ne ostvari očekivane (i ugovorom obavezane) rezultate, agencija snosi odgovornost garancijom od 12 meseci, tokom kojih prati rad menadžera i ispunjavanje obaveza obe strane.

– Ako se dogodi da neki kandidat ne ispuni očekivanja, agencija je u obavezi da nađe drugog, bez dodatnih troškova. Zato moramo da upoznamo način poslovanja klijenta i da veoma pažljivo i odgovorno biramo kandidate, kako bi smo svi bili na dobitku. Niko ne želi da radi isti posao dva puta i to za iste pare – kaže naša sagovornica.

Kandidate uglavnom traži sama, vrlo često su već u njenoj bazi podataka, ili se javljaju sami, ili ih neko preporuči. Priznaje da je imala sreću da je angažuju velike kompanije koje su tek formirale svoje timove i službe upravljanja ljudskim resursima. Radila je za „Gaspromnjeft” kada je tek kupio većinski paket NIS-a, ali i za firme koje su krenule u reorganizaciju u cilju efikasnijeg upravljanja poput EPS-a.

– Pokazalo se da je Srbija odlično tržište za trgovinu kadrovima, ali iz mnogo razloga nestabilno tržište, jer su zarade niže nego u Evropi i nedostaju specifični kadrovi, koji se lako zapošljavaju u inostranstvu – priča Rajačićeva.

Kaže da je imala priliku da zaposli poznate ljude na današnjoj poslovnoj i političkoj sceni, ali joj poslovna etika ne daje za pravo da ih imenuje. „Glave” je ulovila za direktore „Aj-Bi-Ema”, „Tojote”, „Pora”, Generali osiguranja, Američke komore… u Srbiji i okruženju.

Iznos za traženje kandidata naplaćuje od kompanije, u iznosu procenta od njegove zarade. Kompanijama predlaže samo kandidate koji mogu da se uklope u kompanijsku kulturu, lojalni su i dobro razumeju posao kojim će se baviti.

Na pitanje da li ih sprema i za intervjue, savetuje oko gestikulacije, oblačenja, kaže da je svaki posao specifičan i nije dobro pripremati kandidata za razgovor.

– Šta ćemo posle ako neko dobije posao samo zato što se na intervjuu predstavio tako da se dopadne kompaniji, a posle ne pokaže rezultate. To ni za koga nije dobro. Ni za poslodavca ni za za zaposlenog, a ni za mene – zaključuje ona.