Antireklama za čas istorije u Aušvicu

– U pitanju je propust marketing službe, koja je zadužena za sastavljanje i objavu oglasa, ali svakako postoji i odgovornost nadležnih koji nisu proverili sadržaj oglasa. Namera nije bila da se povrede bilo čija osećanja, već pre svega da se ukaže našim turistima na mogućnost obilaska mesta jednog od najvećih stradanja u istoriji čovečanstva. Odmah nakon što smo uvideli da objava na našoj fejsbuk stranici može da se tumači u negativnom kontekstu, odlučili smo da je uklonimo i još jednom se izvinjavamo svima koje je na bilo koji način povredila – kaže Boris Katić.

Naš sagovornik ističe da je u prethodnih šest godina preko ove agencije gotovo 2.000 ljudi posetilo memorijalni centar Aušvic i dodaje da je veoma važno da mladi ljudi koji dolaze u Krakov posete i ovaj logor smrti, upravo zbog poštovanja prema žrtvama holokausta i podsećanja na stravične zločine koji su tamo počinjeni.

Nažalost, ovo nije jedini turistički „incident” vezan za Aušvic – u novembru su svet obišli selfiji britanskih turista koji su se u neprikladnoj odeći fotografisali ispred portreta izgladnelih logoraša i staklenih vitrina u kojima se i danas čuvaju lične stvari žrtava holokausta. Ogroman broj ljudi  protestovao je zbog činjenice da turisti u šortsevima i mini suknjama, sa flašom plastične vode u ruci, hodaju stratištima kao da je u pitanju turistička atrakcija.

Aleksandar Gaon, zamenik predsednika jevrejskih opština Srbije, smatra da svaka osoba treba da poseti Aušvic i uveri se kakvo zlo mogu da počine ljudska ruka i pomračeni um.

– Taj čas istorije uživo niko ne treba da propusti, baš kao što svako treba da ode u Šumarice i Jasenovac i pokloni se žrtvama. Međutim, ovakva reklama je bagatelisanje žrtava i uvreda za više od milion ljudi koji su tamo stradali, baš kao i za njihove potomke koji su odrastali uz jeziva svedočanstva svojih predaka. Činjenica je da su se o Aušvicu snimali mnogi filmovi, ali ne ide se u logor smrti da bi se gledalo šta je snimao Stiven Spilberg. Podaci govore da oko dva miliona turista svake godine poseti Aušvic. Želim da verujem da većina njih ide da se pokloni žrtvama logora smrti – kaže Aleksandar Gaon.

Niko ne spori činjenicu da su holokaust i logori smrti bili česta inspiracija filmadžijama – počev od „Šindlerove liste”, ovenčane sa čak sedam oskara, preko filmova „Praški duet”, „Pijanista” i „Život je lep”, pa sve do mađarskog filma „Šaulov sin”, koji je 2016. godine dobio Oskara za najbolji strani film. Jedna turistička agencija ovih dana nudi posetu Krakovu, Aušvicu i fabrici Oskara Šindlera, koji je zaposlio više od 1.100 Jevreja i tako ih spasao od sigurne smrti. Procene naše nacionalne turističke asocijacije JUTA govore da svake godine između 6.000 i 7.000 turista iz Srbije poseti Aušvic, najčešće u sklopu posete Krakovu, koji je od njega udaljen manje od 50 kilometara.

Iako je svaka poseta Amsterdamu nepotpuna bez odlaska u muzej Ane Frank, a poseta Njujorku bez obilaska „nulte tačke”, koja danas stoji na mestu Kula bliznakinja, srušenih u terorističkom napadu 11. septembra, niko mudar ne reklamira posetu Nagasakiju kao mestu na kome su se snimali filmovi o Džemsu Bondu.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija, slaže se da je ovakvo „reklamiranje” Aušvica potpuno neprimereno, ali dodaje da Juta ne može da definiše etičke smernice prilikom oglašavanja turističkih agencija jer – nije državna agencija.

– O sprovođenju zakona o oglašavanju brine Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Mi tu ništa ne možemo da uradimo i nemamo prava da krojimo ni prekrajamo turističke reklame. Možemo samo da se zapitamo kakav će čas istorije slušati turisti kojima se poseta logoru smrti reklamira kao mesto na kome su se snimali brojni popularni filmovi – zaključuje Seničić.