Teško doba za Erdoganove neistomišljenike

Dumanli je bivši glavni urednik u međuvremenu zatvorenog visokotiražnog dnevnika „Zaman”, Uslu je ekspert za antiterorizam, pisac i kolumnista, Bozkurt je bivši šef dopisništva „Zamana” u Ankari, a Jilmaz je profesor međunarodnih odnosa koji je predavao na univerzitetu Fatih i pisao za list „Mejdan”.

Kučuk je pre toga javno sugerisao da protiv osumnjičenih gulenista treba koristiti torturu. „Možete da ih obesite za noge i okačite za prozor... Postoji i metod peškira: bacite peškir preko lica osumnjičenog a onda ga polivate vodom dok se ne udavi. Možete svašta da pokušate.”

Turska je svetski lider po broju novinara u zatvorima. Sud je ovih dana, posle 14 meseci u zatvoru, za još dva meseca produžio pritvor glavnom uredniku i još trojici uglednih članova redakcije opozicionog lista „Džumhurijet”, glasila Republikanske stranke koju je osnovao Kemal Ataturk.

Svi su osumnjičeni da su simpatizeri „terorističke organizacije” Fetulaha Gulena, islamskog propovednika koji živi u SAD i koga je režim predsednika Redžepa Tajipa Erdogana optužio kao idejnog pokretača i organizatora neuspelog udara 15. jula 2016.

U obračunu koji je usledio, više od 150.000 učitelja, univerzitetskih profesora, pisaca, novinara, policajaca i drugih profesionalaca je otpušteno ili suspendovano, a više od 50.000 osoba je uhapšeno.

Pod sumnjom veza sa „terorističkim grupama” – u koje sem Gulenovog pokreta spada i Kurdska radnička partija – ovog meseca je još više od 2.700 osoba izgubilo posao.

Grupe za ljudska prava, ali i deo političara EU, optužuje Erdogana da je neuspeli udar iskoristio da bi preuzeo punu kontrolu nad sudstvom i službama bezbednosti, da bi se obračunao sa političkim protivnicima i ugušio svaku kritičku reč. Ima mnogo potvrda da su oni u zatvoru izloženi torturi.

Da li takva sudbina čeka i Dževdeta Ajaza, turskog državljanina kurdskog porekla koji je u Srbiji po poternici Interpola uhapšen krajem prošle godine i 26. decembra izručen Turskoj iako je ranije zatražio azil?

Ajaz je, kao pripadnik Partije slobode Kurdistana, u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora po istom osnovu po kome je utamničeno i onih 50.000: zbog povezanosti sa „terorističkom organizacijom”.

Ako srpske vlasti nisu upoznate sa turskom zatvorskom tradicijom „Orijent ekspresa” – a morale bi da budu – zašto su ignorisale mišljenje Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je utvrdio da je Ajazovo priznanje krivice dobijeno iznudom pod torturom nakon što je 11 dana bio nezakonito lišen slobode?

Zašto srpske sudske vlasti nisu poslušale apel Komiteta UN protiv torture – čiji je Srbija potpisnik – koji je pozvao Beograd da se uzdrži od ekstradicije?

Član 33 Konvencije UN o statusu izbeglica navodi da nijedna država potpisnica neće proterati niti silom vratiti izbeglicu na granice teritorije gde bi njen život ili sloboda bili ugroženi iz različitih razloga, zbog rase, vere, državljanstva, pripadnosti socijalnoj grupi ili političkih mišljenja.

Zar nije bilo evidentno da Ajaz potpada pod nabrojane kategorije? Ministarki pravde Neli Kuburović očigledno nije. Tvrdila je da je preporuka komiteta, u kojoj se izražava sumnja da bi Ajaz u Turskoj ponovo mogao biti izložen mučenju, stigla prekasno, nakon što je potpisala odluku o izručenju i da nije postojala mogućnost da se rešenje poništi kada je doneto i dato nadležnom organu da ga sprovede.

Takođe tvrdi da ekstradicija „nikada nije politička odluka”, već se donosi isključivo na osnovu Zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima. Ne kaže ministarka zašto je Ajazu odbijen zahtev za azil.

Ima tu mnogo nerazjašnjenih detalja. Zašto, ako može, ministarka ne demantuje Ajazovu advokaticu koja tvrdi da je pismo UN predato sudu u Novom Sadu dan pre donošenja odluke o ekstradiciji. Zašto nije uslišena molba UNHCR da se Ajaz ne isporuči pre nego što se donese konačna odluka o njegovom zahtevu za azil?

Srbija se s mnogo razloga ponosila odnosom prema migrantima, ali u ovom slučaju se osramotila. Izgleda da smo posle svih sumnji u unutrašnjopolitičku politizaciju sudstva, suočeni i sa spoljnopolitičkom.

Ako je jedan deo sudske vlasti zavisan od nekadašnje lopovsko-tajkunske koalicije, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić povodom oštrih kritika sudstva potpredsednika SNS-a Miloša Vučevića, kome pripada deo sudstva koji se oglušio o preporuke Komiteta UN i apel UNHCR-a? Po čijem nalogu?

Sve navodi na zaključak da je Ajaz predat-prodat zbog „viših interesa”. Radi se o isključivo političkoj odluci, da se eventualno ne bi zamerilo turskom režimu i njegovom autokratskom predsedniku. To je odluka koja će se dopasti Erdoganu ali se neće dopasti nikome kome je stalo do ljudskih prava.

Bravo za proceduru!