Тешко доба за Ердоганове неистомишљенике

Думанли је бивши главни уредник у међувремену затвореног високотиражног дневника „Заман”, Услу је експерт за антитероризам, писац и колумниста, Бозкурт је бивши шеф дописништва „Замана” у Анкари, а Јилмаз је професор међународних односа који је предавао на универзитету Фатих и писао за лист „Мејдан”.

Кучук је пре тога јавно сугерисао да против осумњичених гулениста треба користити тортуру. „Можете да их обесите за ноге и окачите за прозор... Постоји и метод пешкира: баците пешкир преко лица осумњиченог а онда га поливате водом док се не удави. Можете свашта да покушате.”

Турска је светски лидер по броју новинара у затворима. Суд је ових дана, после 14 месеци у затвору, за још два месеца продужио притвор главном уреднику и још тројици угледних чланова редакције опозиционог листа „Џумхуријет”, гласила Републиканске странке коју је основао Кемал Ататурк.

Сви су осумњичени да су симпатизери „терористичке организације” Фетулаха Гулена, исламског проповедника који живи у САД и кога је режим председника Реџепа Тајипа Ердогана оптужио као идејног покретача и организатора неуспелог удара 15. јула 2016.

У обрачуну који је уследио, више од 150.000 учитеља, универзитетских професора, писаца, новинара, полицајаца и других професионалаца је отпуштено или суспендовано, а више од 50.000 особа је ухапшено.

Под сумњом веза са „терористичким групама” – у које сем Гуленовог покрета спада и Курдска радничка партија – овог месеца је још више од 2.700 особа изгубило посао.

Групе за људска права, али и део политичара ЕУ, оптужује Ердогана да је неуспели удар искористио да би преузео пуну контролу над судством и службама безбедности, да би се обрачунао са политичким противницима и угушио сваку критичку реч. Има много потврда да су они у затвору изложени тортури.

Да ли таква судбина чека и Џевдета Ајаза, турског држављанина курдског порекла који је у Србији по потерници Интерпола ухапшен крајем прошле године и 26. децембра изручен Турској иако је раније затражио азил?

Ајаз је, као припадник Партије слободе Курдистана, у Турској осуђен на 15 година затвора по истом основу по коме је утамничено и оних 50.000: због повезаности са „терористичком организацијом”.

Ако српске власти нису упознате са турском затворском традицијом „Оријент експреса” – а морале би да буду – зашто су игнорисале мишљење Европског суда за људска права у Стразбуру који је утврдио да је Ајазово признање кривице добијено изнудом под тортуром након што је 11 дана био незаконито лишен слободе?

Зашто српске судске власти нису послушале апел Комитета УН против тортуре – чији је Србија потписник – који је позвао Београд да се уздржи од екстрадиције?

Члан 33 Конвенције УН о статусу избеглица наводи да ниједна држава потписница неће протерати нити силом вратити избеглицу на границе територије где би њен живот или слобода били угрожени из различитих разлога, због расе, вере, држављанства, припадности социјалној групи или политичких мишљења.

Зар није било евидентно да Ајаз потпада под набројане категорије? Министарки правде Нели Кубуровић очигледно није. Тврдила је да је препорука комитета, у којој се изражава сумња да би Ајаз у Турској поново могао бити изложен мучењу, стигла прекасно, након што је потписала одлуку о изручењу и да није постојала могућност да се решење поништи када је донето и дато надлежном органу да га спроведе.

Такође тврди да екстрадиција „никада није политичка одлука”, већ се доноси искључиво на основу Закона о међународној помоћи у кривичним стварима. Не каже министарка зашто је Ајазу одбијен захтев за азил.

Има ту много неразјашњених детаља. Зашто, ако може, министарка не демантује Ајазову адвокатицу која тврди да је писмо УН предато суду у Новом Саду дан пре доношења одлуке о екстрадицији. Зашто није услишена молба УНХЦР да се Ајаз не испоручи пре него што се донесе коначна одлука о његовом захтеву за азил?

Србија се с много разлога поносила односом према мигрантима, али у овом случају се осрамотила. Изгледа да смо после свих сумњи у унутрашњополитичку политизацију судства, суочени и са спољнополитичком.

Ако је један део судске власти зависан од некадашње лоповско-тајкунске коалиције, како је рекао председник Александар Вучић поводом оштрих критика судства потпредседника СНС-а Милоша Вучевића, коме припада део судства који се оглушио о препоруке Комитета УН и апел УНХЦР-а? По чијем налогу?

Све наводи на закључак да је Ајаз предат-продат због „виших интереса”. Ради се о искључиво политичкој одлуци, да се евентуално не би замерило турском режиму и његовом аутократском председнику. То је одлука која ће се допасти Ердогану али се неће допасти никоме коме је стало до људских права.

Браво за процедуру!