Radno mesto u dunavskim virovima

Apatin – Jedni im se čude, drugi im zavide, a većina im se divi na smelosti da zarone u mutne vode kanala i opasnih dunavskih virova. Iako se ronjenjem bave volonterski, članovi Kluba za podvodne aktivnosti „Apatin“ već pune dve i po decenije učestvuju u akcijama spasavanja i pružanja pomoći na vodi i pod vodom. Klub ima 35 članova, među kojima je jedan instruktor ronjenja, osam samostalnih, šest starijih i 20 mlađih ronilaca. Najstariji član ima 56, a najmlađi 16 godina.

– Naš osnovni zadatak je vađenje utopljenika, kao i pružanje usluga preduzećima koja posluju na Dunavu. Za proteklih 25 godina pomogli smo prilikom vađenja 12 utopljenika i učestvovali u brojnim akcijama u kojima nije zabeležen nijedan slučaj povrede ili oboljenja kod ronilaca. SO Apatin nam je dodelila status organizacije od posebnog značaja, a iz našeg kluba se regrutuju pripadnici jedinice za spasavanje, koja postoji u okviru civilne zaštite – kaže za „Politiku” sekretar Kluba Milorad Bujić.

I pored finansijske pomoći Sportskog saveza i lokalne samouprave, apatinski ronioci raspolažu sa svega 12 kompleta opreme, koja mora da se redovno servisira i obnavlja. Pojedini delovi, kao što su boce za kiseonik, stari su 20 godina, što znatno povećava rizik prilikom ronjenja.

– Potrebno nam je više kompleta opreme, a najviše nam nedostaju motori za čamce i podvodni telefoni koji omogućavaju lakšu komunikaciju ronilaca. Oprema se uglavnom nabavlja iz inostranstva, pri čemu samo jedan komplet u koji spadaju ronilačka boca, odelo, maska, peraje, regulator za disanje, sigurnosni pojas i utege, košta oko 1.000 evra – naglašava Bujić.

Ronjenje je atraktivno, ali često i vrlo stresno zanimanje, pa članovi kluba moraju da budu psihički i fizički apsolutno zdravi. Zbog toga su svake godine podvrgnuti detaljnim lekarskim pregledima.

– Bez obzira na iskustvo, vađenje utopljenika je za svakog od nas izuzetan stres. Drugo, za razliku od providne morske vode, u Dunavu, kanalima i barama je usled loše vidljivosti mnogo teže roniti. U takvim uslovima se oslanjamo isključivo na čulo dodira i svaki pedalj površine koju pretražujemo moramo da prepipamo. Događa se da na dnu naiđemo na zaostale ribarske mreže, koje su vrlo opasne za ronioce. Problem su i virovi i rečne struje koje nas mogu povući i otežati potragu za utopljenikom. U vodu ulazimo i zimi, na temperaturi ispod nule, kada smo primorani da razbijamo led na površini reke – ističe za naš list Viktor Lakatoš, član kluba.

Apatinski ronioci do sada nisu odbili nijedan zahtev za pomoć, bez obzira na rizik po zdravlje, ponekad i po život. Tokom leta organizuju stalnu obuku na moru, a tada se obavlja i prijem novih članova.

– Obuka za mlađe ronioce traje 15 dana i obuhvata po 12 časova teorijske i praktične nastave. Prošle godine smo obučili osam novih polaznika iz Apatina i Trstenika. Imamo 24 aktivna ronioca koji su u svakom trenutku spremni da obave najsloženije intervencije pod vodom – kaže instruktor ronjenja Nikola Basta.

Članovi Kluba za podvodne aktivnosti „Apatin“ uspešno sarađuju i sa kolegama iz susednih država. Krajem marta u okolini Segedina su učestvovali u obuci mađarsko-rumunsko-srpske spasilačke ekipe, formirane za zaštitu regije Dunav–Kriš–Moriš–Tisa od poplava, a praktičnu primenu stečenog znanja imaće od 21. do 23. aprila na Tisi kod Titela.