Радно место у дунавским вировима

Апатин – Једни им се чуде, други им завиде, а већина им се диви на смелости да зароне у мутне воде канала и опасних дунавских вирова. Иако се роњењем баве волонтерски, чланови Клуба за подводне активности „Апатин“ већ пуне две и по деценије учествују у акцијама спасавања и пружања помоћи на води и под водом. Клуб има 35 чланова, међу којима је један инструктор роњења, осам самосталних, шест старијих и 20 млађих ронилаца. Најстарији члан има 56, а најмлађи 16 година.

– Наш основни задатак је вађење утопљеника, као и пружање услуга предузећима која послују на Дунаву. За протеклих 25 година помогли смо приликом вађења 12 утопљеника и учествовали у бројним акцијама у којима није забележен ниједан случај повреде или обољења код ронилаца. СО Апатин нам је доделила статус организације од посебног значаја, а из нашег клуба се регрутују припадници јединице за спасавање, која постоји у оквиру цивилне заштите – каже за „Политику” секретар Клуба Милорад Бујић.

И поред финансијске помоћи Спортског савеза и локалне самоуправе, апатински рониоци располажу са свега 12 комплета опреме, која мора да се редовно сервисира и обнавља. Поједини делови, као што су боце за кисеоник, стари су 20 година, што знатно повећава ризик приликом роњења.

– Потребно нам је више комплета опреме, а највише нам недостају мотори за чамце и подводни телефони који омогућавају лакшу комуникацију ронилаца. Опрема се углавном набавља из иностранства, при чему само један комплет у који спадају ронилачка боца, одело, маска, пераје, регулатор за дисање, сигурносни појас и утеге, кошта око 1.000 евра – наглашава Бујић.

Роњење је атрактивно, али често и врло стресно занимање, па чланови клуба морају да буду психички и физички апсолутно здрави. Због тога су сваке године подвргнути детаљним лекарским прегледима.

– Без обзира на искуство, вађење утопљеника је за сваког од нас изузетан стрес. Друго, за разлику од провидне морске воде, у Дунаву, каналима и барама је услед лоше видљивости много теже ронити. У таквим условима се ослањамо искључиво на чуло додира и сваки педаљ површине коју претражујемо морамо да препипамо. Догађа се да на дну наиђемо на заостале рибарске мреже, које су врло опасне за рониоце. Проблем су и вирови и речне струје које нас могу повући и отежати потрагу за утопљеником. У воду улазимо и зими, на температури испод нуле, када смо приморани да разбијамо лед на површини реке – истиче за наш лист Виктор Лакатош, члан клуба.

Апатински рониоци до сада нису одбили ниједан захтев за помоћ, без обзира на ризик по здравље, понекад и по живот. Током лета организују сталну обуку на мору, а тада се обавља и пријем нових чланова.

– Обука за млађе рониоце траје 15 дана и обухвата по 12 часова теоријске и практичне наставе. Прошле године смо обучили осам нових полазника из Апатина и Трстеника. Имамо 24 активна рониоца који су у сваком тренутку спремни да обаве најсложеније интервенције под водом – каже инструктор роњења Никола Баста.

Чланови Клуба за подводне активности „Апатин“ успешно сарађују и са колегама из суседних држава. Крајем марта у околини Сегедина су учествовали у обуци мађарско-румунско-српске спасилачке екипе, формиране за заштиту регије Дунав–Криш–Мориш–Тиса од поплава, а практичну примену стеченог знања имаће од 21. до 23. априла на Тиси код Титела.