Velike promene temperature tegoba za zdravlje
Za božićne praznike meteorolozi prognoziraju pretežno sunčano, natprosečno toplo i suvo vreme – očekuje nas vikend s prolećnom temperaturom od 18 stepeni. A da tako lepo vreme nekim ljudima, prevashodno sredovečnim, može da smeta, podseća dr Radmila Šehić iz Hitne pomoći. Građani u punom životnom naponu, pošto su zdravi i osećaju se dobro, ne kontrolišu organizam u kojem, s godinama, dolazi do promena.
A te promene, uz jači napor i usled velikih temperaturnih oscilacija, mogu izazvati iznenadni porast krvnog pritiska, ali i angiozne bolove u grudima.
– Sredovečne ljude može da pogodi i akutni infarkt miokarda, čemu sam neretko svedok u ovakvim vremenskim uslovima – rekla je dr Šehić.
Posle današnjeg tmurnog i pomalo vlažnog dana već sutra stiže niz pretežno sunčanih i toplijih dana. Sve do ponedeljka, 11. januara biće uglavnom sunčano i mnogo toplije od proseka za ovo doba godine. Za Božić, 7. januara meteorolozi su najavili 18 stepeni. Biće veoma toplo, ali ne kao 7. januara 2001. kada je u Beogradu izmerena najviša januarska temperatura: 20,7 stepeni. Taj dan bio je najtopliji u većini mesta u Srbiji. Rekordno visoka sedmojanuarska temperatura, 21,2 stepena, izmerena je 1994. u Loznici i u Valjevu 2001.
– Do sada je zima bila blaga sa mnogo natprosečno toplih dana. Naizgled samo, odlično vreme. Posebno oprezni baš u takvim klimatskim uslovima trebalo bi da budu sredovečni građani, i to zdravi i u najboljoj životnoj formi – upozorava dr Šehić.
– Toplo vreme prija i nije problem u visokim temperaturama, već u neverovatnim temperaturnim oscilacijama, ističe dr Šehić i navodi da je opasno kada je ujutro nula ili koji stepen u minusu, a u podne 15 do 18 stepeni. Organizam ne može da se tako brzo prilagođava promenama i nastaju tegobe, upozorila je dr Šehić.
Nije problem u visokim temperaturama, već u neverovatnim temperaturnim oscilacijama, opasno je kada je ujutro nula ili koji stepen u minusu, a u podne 15 do 18 stepeni
Te velike promene škode i mlađim zdravim ljudima pa oni mogu da osećaju tegobe kao što su poremećaji cirkulacije, glavobolja, vrtoglavica, nagon za povraćanjem, oscilacija krvnog pritiska…
Neprekidna iritacija autonomnog vegetativnog nervnog sistema usled promena vremena (čas kiša, pa sunce, a onda hladno pa toplo) izaziva kod ljudi i smanjenje tolerancije i povećanje nervoze. Sve to valja imati u vidu pa narednih dana fizičke aktivnosti, ishranu i stil života svesti na primerenu meru.
Ovih dana mnogi se žale i na neku vrstu opšte malaksalosti, bolove u ramenima, vratu, leđima, zglobovima, na pospanost i sve to, kažu, prati kašalj, bez temperature i ostalih naznaka neke respiratorne infekcije. I to kod odraslih može da potraje i desetak dana.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
