Model prodaje RTB Bor znaće se u februaru

U Ministarstvu privrede ističu da privatizacioni savetnik još nije doneo odluku na koji način (od ova dva modela) će se RTB privatizovati.

Ono što nezvanično može da se čuje jeste to da će revizorska kuća BDO, koja je angažovana na ovom poslu, početkom februara vladi dostaviti svoj predlog, sa obrazloženjem na koji način sudbina RTB „Bor” treba da se reši. Tek nakon toga će nadležni doneti konačnu odluku.

Ipak, da izjava Blagoja Spaskovskog možda i nije daleko od istine svedoči i to da je većina investitora, sa kojima su nadležni kontaktirali, pre zainteresovana za strateško partnerstvo, nego za kupovinu kapitala.

Ministar privrede Goran Knežević je pre nekoliko dana za „Politiku” izjavio da četiri ozbiljne kompanije zanima RTB „Bor”. Među njima je i Ruska bakarna kompanija jednog od najbogatijih Rusa – Igora Altuškina.

„Video sam njihovo pismo o namerama i radna grupa koja se bavi RTB ’Bor’ je s tim upoznata. Oni se zasad informišu, a Ministarstvo privrede im je na raspolaganju kao i ostalim potencijalnim partnerima, za informacije, razgovor”, rekao je ministar Knežević.

Dodao je i da se nada da će tender biti raspisan do kraja marta ove godine. To nam je plan, a dalje se nadam samo najboljem scenariju za RTB „Bor”, od kojeg zavisi razvoj pre svega istočne Srbije, istakao je.

„U ovom trenutku ’Bor’ posluje pozitivno, ali ne treba da se uljuljkamo. Svesni smo da su potrebna dalja ulaganja, i to je nešto što očekujemo od strateškog partnera”, kaže Knežević.

Ono što menadžmentu ove kompanije ide naruku jeste cena bakra, koja trenutno raste. Tako je juče jedna tona vredela oko 7.240 dolara, što predstavlja najveću cenu u poslednje 52 nedelje trgovanja. Različite su prognoze o tome šta će se u narednom periodu dešavati sa cenom ove sirovine. Svetska banka, na primer, predviđa da će cena bakra kontinuirano nastaviti da raste sve do 2030. godine MMF, sa druge strane, prognozira da će do 2022. godine cena bakra ostati stabilna, odnosno da njena vrednost neće znatnije ni rasti ni padati. Ipak, ovo tržište odlikuje i velika kolebljivost, pa trend vrlo lako može da se preokrene i u suprotnom pravcu i u potpunosti pomrsi račune RTB „Bor”, kao što se dogodilo pre nekoliko godina. Zbog toga Fiskalni savet smatra da vlada treba da iskoristi povoljan trenutak na tržištu i u toku ove godine, dok nam cena ide naruku, konačno reši sudbinu borskog giganta.

Blagoje Spaskovski, direktor RTB „Bor”, rekao je pre nekoliko dana agenciji Beta da je veliki optimista kada je reč o budućnosti te kompanije, koja je u 2017. godini ostvarila zaradu od 73 miliona dolara, ne uključujući u to troškove amortizacije. „RTB je u 2017. godini prihodovao 303 miliona dolara, odnosno 38 odsto više nego 2016. godine. Na veće prihode uticala je 18 odsto veća proizvodnja iz sopstvenih rudnika, ali i za petinu veća cena bakra”, obrazložio je Spaskovski.

Objašnjavajući zbog čega postoji tendencija da se RTB „Bor” privatizuje uprkos dobrom poslovanju, on kaže da bi kompanija bila jedina takva na svetu ako bi ostala u postojećem vlasništvu.

Spaskovski je istakao da su rudne rezerve RTB-a 1,345 milijardi tona rude, ali da to preduzeće nema novac koji bi uložilo u otvaranje novih ležišta. „Srbija ga takođe nema, a nije ni svetska praksa da države otvaraju rudnike. One mogu učestvovati i imati neki udeo, ali nikada i nigde nisu stopostotni vlasnici”, zaključio je on.

Prema objavljenim rezultatima, u 2017. u RTB-u iskopano je 18 miliona tona rude, proizvedeno je 43.000 tona katodnog bakra, 700 kilograma zlata i pet tona srebra.