Cena dobra, slede ugovorne finese
Kako će francuski „Vansi” upravljati beogradskim aerodrom „Nikola Tesla” u narednih 25 godina, odlučivaće se u sledeća dva meseca. Činjenica je da je postignuta dobra cena, od oko 1,5 milijardi evra ukupnih investicija, ali još sve nije gotovo i finiš i finese tek slede. Da li će koncesija biti uspešna zavisi ponajviše od Vlade Srbije i uslova koje će ispregovarati pred potpisivanje ugovora planiranog za mart.
Ključ leži u detaljima, pa zato treba biti oprezan.
Ono što će se ugovarati sa koncesionarom, jeste promet. Ako se taj uslov ne ispuni koncesionar može da traži da ga vlada oslobodi plaćanja naknade u budžet (od 4,3 do 16 miliona evra zavisno od prometa) ili da država njemu plati nadoknadu ako aerodrom ne bude imao zadovoljavajući promet putnika i robe.
Koncesionar budimpeštanskog aerodroma imao je na primer klauzulu po kojoj ne plaća koncesionu nadoknadu u slučaju smanjenja prometa ili neprofitabilnosti aerodroma.
„Vansi” planira, kako je saopšteno, da beogradski aerodrom do 2024. godine ima 7,9 miliona putnika, a 2030. godine oko 15 miliona putnika. Trenutno ima oko pet miliona putnika.
„Vansi” upravlja sa 13 aerodroma u Francuskoj i 10 u Portugalu, među kojima je i lisabonski sa 22 miliona putnika. Upravlja i sa tri međunarodna aerodroma u Kambodži, šest u Dominikanskoj Republici, aerodromom u Santjago de Čileu i tri aerodroma u Japanu, koja opslužuju više od 40 miliona putnika. Prošle godine dobio je na upravljanje aerodrom Salvador u Brazilu od 9,5 miliona putnika i treći aerodrom u Japanu u gradu Kobe.
Trebalo bi podsetiti da je koncesija za auto-put Horgoš–Požega propala upravo zbog toga što je koncesionar tražio da mu država garantuje određeni broj vozila na delu auto-puta između Ljiga i Požege. Isto su tražile i kineske kompanije kada je za ovaj deo auto-puta ponovo raspisana koncesija pre nekoliko godina, zahtevajući da im država plaća naknadu u slučaju manjka saobraćaja.
Vratimo se aerodromu. Vlada Srbije od koncesionara može za uzvrat da traži druge ustupke. Recimo, da nacionalni avio-prevoznik „Er Srbija” zadrži svoju poziciju, odnosno popust koji ima na aerodromske takse.
Na pregovaračkom stolu naći će se i status „lou kost” kompanija. Pitanje je da li će koncesionaru biti u interesu dovođenje „loukostera”, jer oni ne donose profit, ali su recimo za razvoj turizma dobrodošli. Činjenica je da svuda u okruženju „lou kost” kompanije koriste sporedne aerodrome, sem u Budimpešti gde su ravnomerno zastupljene.
Ali kako je sva odgovornost za koncesiju na vladi, a ne na koncesionaru, ona mora da se izbori za što bolje uslove.
Ako se zna da je koncesionar na zagrebačkom aerodromu, koji je uzeo na upravljanje 30 godina, takse povećao 117 odsto, smanjio broj radnika i broj kašnjenja povećao 200 odsto. Ovo je bio problem kod koncesije prištinskog aerodroma, gde je koncesionar toliko podigao takse da je „Britiš ervejz” obustavio letove iz Londona za Prištinu.
Poslovanje „Vansija” je zaista impresivno a Aerodrom „Nikola Tesla” će biti jedan od, za sada, 37 aerodroma kojima upravlja ovaj konglomerat.
Za ovo će „Vansi” morati da plati jednokratnu naknadu od 501 milion evra, zatim godišnju koja će se kretati od 4,3 do 16 miliona evra sa projektovanim rastom putnika, kao i da uloži 732 miliona evra tokom narednog četvrt veka u razvoj aerodroma.
„Vansi” je u obavezi da obnovi Terminal 1, sagradi novi terminal, novu pistu i proširi aerodromsku zgradu.
„Vansi” je u rangu svetskih kompanija koje raspolažu ogromnim budžetima i zapošljavaju vrhunske pravnike i ekonomiste koji sasvim sigurno znaju kako da se izbore za interes svoje kompanije.
Podela rizika predstavlja okosnicu koncesije. Na teret privatnog partnera obično idu rokovi izgradnje i tržišni rizici, a država na sebe preuzima dozvole za gradnju i devizni rizik.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
