Цена добра, следе уговорне финесе
Како ће француски „Ванси” управљати београдским аеродром „Никола Тесла” у наредних 25 година, одлучиваће се у следећа два месеца. Чињеница је да је постигнута добра цена, од око 1,5 милијарди евра укупних инвестиција, али још све није готово и финиш и финесе тек следе. Да ли ће концесија бити успешна зависи понајвише од Владе Србије и услова које ће испреговарати пред потписивање уговора планираног за март.
Кључ лежи у детаљима, па зато треба бити опрезан.
Оно што ће се уговарати са концесионаром, јесте промет. Ако се тај услов не испуни концесионар може да тражи да га влада ослободи плаћања накнаде у буџет (од 4,3 до 16 милиона евра зависно од промета) или да држава њему плати надокнаду ако аеродром не буде имао задовољавајући промет путника и робе.
Концесионар будимпештанског аеродрома имао је на пример клаузулу по којој не плаћа концесиону надокнаду у случају смањења промета или непрофитабилности аеродрома.
„Ванси” планира, како је саопштено, да београдски аеродром до 2024. године има 7,9 милиона путника, а 2030. године око 15 милиона путника. Тренутно има око пет милиона путника.
„Ванси” управља са 13 аеродрома у Француској и 10 у Португалу, међу којима је и лисабонски са 22 милиона путника. Управља и са три међународна аеродрома у Камбоџи, шест у Доминиканској Републици, аеродромом у Сантјаго де Чилеу и три аеродрома у Јапану, која опслужују више од 40 милиона путника. Прошле године добио је на управљање аеродром Салвадор у Бразилу од 9,5 милиона путника и трећи аеродром у Јапану у граду Кобе.
Требало би подсетити да је концесија за ауто-пут Хоргош–Пожега пропала управо због тога што је концесионар тражио да му држава гарантује одређени број возила на делу ауто-пута између Љига и Пожеге. Исто су тражиле и кинеске компаније када је за овај део ауто-пута поново расписана концесија пре неколико година, захтевајући да им држава плаћа накнаду у случају мањка саобраћаја.
Вратимо се аеродрому. Влада Србије од концесионара може за узврат да тражи друге уступке. Рецимо, да национални авио-превозник „Ер Србија” задржи своју позицију, односно попуст који има на аеродромске таксе.
На преговарачком столу наћи ће се и статус „лоу кост” компанија. Питање је да ли ће концесионару бити у интересу довођење „лоукостера”, јер они не доносе профит, али су рецимо за развој туризма добродошли. Чињеница је да свуда у окружењу „лоу кост” компаније користе споредне аеродроме, сем у Будимпешти где су равномерно заступљене.
Али како је сва одговорност за концесију на влади, а не на концесионару, она мора да се избори за што боље услове.
Ако се зна да је концесионар на загребачком аеродрому, који је узео на управљање 30 година, таксе повећао 117 одсто, смањио број радника и број кашњења повећао 200 одсто. Ово је био проблем код концесије приштинског аеродрома, где је концесионар толико подигао таксе да је „Бритиш ервејз” обуставио летове из Лондона за Приштину.
Пословање „Вансија” је заиста импресивно а Аеродром „Никола Тесла” ће бити један од, за сада, 37 аеродрома којима управља овај конгломерат.
За ово ће „Ванси” морати да плати једнократну накнаду од 501 милион евра, затим годишњу која ће се кретати од 4,3 до 16 милиона евра са пројектованим растом путника, као и да уложи 732 милиона евра током наредног четврт века у развој аеродрома.
„Ванси” је у обавези да обнови Терминал 1, сагради нови терминал, нову писту и прошири аеродромску зграду.
„Ванси” је у рангу светских компанија које располажу огромним буџетима и запошљавају врхунске правнике и економисте који сасвим сигурно знају како да се изборе за интерес своје компаније.
Подела ризика представља окосницу концесије. На терет приватног партнера обично иду рокови изградње и тржишни ризици, а држава на себе преузима дозволе за градњу и девизни ризик.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
