Sudar proevropske vlade i proruskog predsednika

U Moldaviji se zaoštrava borba između proevropske vlade i proruskog predsednika, što je situacija koja je često viđana u istočnoevropskim državama, pa i Moldaviji najbližoj Ukrajini. Kako se približavaju parlamentarni izbori u drugoj polovini godine, sve češće dolazi do političkog sukoba između vlade Pavela Filipa i predsednika Igora Dodona.

Neposredno posle novogodišnjih praznika Ustavni sud Moldavije je privremeno suspendovao nadležnost predsednika u slučaju tzv. zakona protiv medijske propagande, koji zabranjuje reemitovanje informativnih, analitičkih i vojnih televizijskih programa koji nisu proizvedeni u zemljama koje su ratifikovale Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji, što se konkretno odnosi na Rusku Federaciju.

Dodon, koji je lider Socijalističke partije, u dva navrata je odbio da potiše zakon koji je u decembru izglasan u parlamentu, smatrajući da je u suprotnosti sa Ustavom jer uspostavlja cenzuru. Zakon je upućen Ustavnom sudu kako bi se utvrdilo da li krši najviši zakonodavni akt. S obzirom na to da je, prema moldavskim zakonima, predsednik države obavezan da potpiše zakon ukoliko dva puta bude potvrđen u parlamentu, što se u slučaju ovog zakona i dogodilo – Ustavni sud je doneo odluku da se suspenduju predsednička ovlašćenja.

Prema odluci koju je u petak u Kišinjevu saopštio predsednik Ustavnog suda Todor Pantiru, za pravosnažnost ovog zakona nije potreban potpis predsednika, nego ga može potpisati predsednik vlade Filip ili predsedavajući parlamenta Adrijanu Kandu, obojica članovi prozapadne Demokratske stranke Moldavije.

Sudija Pantiru je pet godina bio sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, da bi potom 2002. godine bio imenovan na funkciju međunarodnog sudije Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, a u dva mandata je obavljao i dužnost predsednik tog suda.

Sud je u svojoj odluci dozvolio da se primeni procedura koja je korišćena u sporu sa predsednikom i u vezi sa imenovanjem ministara. Dodon je, naime, odbio da odobri predloge premijera za nove ministre u rekonstrukciji kabineta, tvrdeći da su nepodobni za obavljanje državnih funkcija jer su povezani sa korupcijskim skandalom u kome je oko milijardu dolara izvučeno iz moldavskog bankarskog sistema.

U odluci je navedeno da je Igor Dodon obavezan da proglasi zakon, čak i ako je imao sumnje u njegovu ustavnost. Naime, predsednik države ima pravo da iznese svoje primedbe i vrati ga u parlament samo jednom. Ako parlament zakon potvrdi, predsednik je obavezan da ga proglasi. Sud je takođe ustanovio da je predsednik prekršio Ustav i zakletvu u procesu potvrđivanja ovog zakona.

Obrnuta situacija sa Ustavnim sudom na snazi je u Poljskoj. Posle formiranja konzervativne vlade oko stranke Jaroslava Kačinjskog usledila je reforma pravosuđa u kojoj se glavna borba odvija oko imenovanja sudija za Ustavni sud Poljske.

Vlada Kačinjskog je formirana krajem 2015. i zamenila je demokratsku proevropsku vladu Građanske inicijative bivšeg lidera Donalda Tuska. Evropska komisija je posle niza upozorenja pokrenula prvi put u istoriji EU član 7 Lisabonskog ugovora koji predviđa kažnjavanje države članice, uključujući i gubitak prava glasa.

Identičan postupak sa privremenom suspenzijom predsedničkih ovlašćenja je primenjen i prošle jeseni kada je bilo potrebno da se potvrdi imenovanje prozapadnog ministra odbrane. Dodon se protivio otvaranja kancelarije NATO-a u Moldaviji, kao i slanju 57 moldavskih vojnika na NATO vežbe koje su u septembru održane u Ukrajini.

Moldavski predsednik je tokom prošle godine odbacio proglašenje 23 zakona, od kojih je 15 ponovo preispitivao parlament, a tri puta je suspendovano njegovo ovlašćenje da potpisom proglasi neki zakon.

Obraćajući se građanima Moldavije posle Nove godine, premijer Pavel Filip je rekao da želi da u ovoj godini moldavski politički kompas pokaže Zapad i napredak građanima. „Vlada ima program upravljanja i reformi dogovoren sa evropskim partnerima”, podsetio je Filip.