Судар проевропске владе и проруског председника

У Молдавији се заоштрава борба између проевропске владе и проруског председника, што је ситуација која је често виђана у источноевропским државама, па и Молдавији најближој Украјини. Како се приближавају парламентарни избори у другој половини године, све чешће долази до политичког сукоба између владе Павела Филипа и председника Игора Додона.

Непосредно после новогодишњих празника Уставни суд Молдавије је привремено суспендовао надлежност председника у случају тзв. закона против медијске пропаганде, који забрањује реемитовање информативних, аналитичких и војних телевизијских програма који нису произведени у земљама које су ратификовале Европску конвенцију о прекограничној телевизији, што се конкретно односи на Руску Федерацију.

Додон, који је лидер Социјалистичке партије, у два наврата је одбио да потише закон који је у децембру изгласан у парламенту, сматрајући да је у супротности са Уставом јер успоставља цензуру. Закон је упућен Уставном суду како би се утврдило да ли крши највиши законодавни акт. С обзиром на то да је, према молдавским законима, председник државе обавезан да потпише закон уколико два пута буде потврђен у парламенту, што се у случају овог закона и догодило – Уставни суд је донео одлуку да се суспендују председничка овлашћења.

Према одлуци коју је у петак у Кишињеву саопштио председник Уставног суда Тодор Пантиру, за правоснажност овог закона није потребан потпис председника, него га може потписати председник владе Филип или председавајући парламента Адријану Канду, обојица чланови прозападне Демократске странке Молдавије.

Судија Пантиру је пет година био судија Европског суда за људска права у Стразбуру, да би потом 2002. године био именован на функцију међународног судије Уставног суда Босне и Херцеговине, а у два мандата је обављао и дужност председник тог суда.

Суд је у својој одлуци дозволио да се примени процедура која је коришћена у спору са председником и у вези са именовањем министара. Додон је, наиме, одбио да одобри предлоге премијера за нове министре у реконструкцији кабинета, тврдећи да су неподобни за обављање државних функција јер су повезани са корупцијским скандалом у коме је око милијарду долара извучено из молдавског банкарског система.

У одлуци је наведено да је Игор Додон обавезан да прогласи закон, чак и ако је имао сумње у његову уставност. Наиме, председник државе има право да изнесе своје примедбе и врати га у парламент само једном. Ако парламент закон потврди, председник је обавезан да га прогласи. Суд је такође установио да је председник прекршио Устав и заклетву у процесу потврђивања овог закона.

Обрнута ситуација са Уставним судом на снази је у Пољској. После формирања конзервативне владе око странке Јарослава Качињског уследила је реформа правосуђа у којој се главна борба одвија око именовања судија за Уставни суд Пољске.

Влада Качињског је формирана крајем 2015. и заменила је демократску проевропску владу Грађанске иницијативе бившег лидера Доналда Туска. Европска комисија је после низа упозорења покренула први пут у историји ЕУ члан 7 Лисабонског уговора који предвиђа кажњавање државе чланице, укључујући и губитак права гласа.

Идентичан поступак са привременом суспензијом председничких овлашћења је примењен и прошле јесени када је било потребно да се потврди именовање прозападног министра одбране. Додон се противио отварања канцеларије НАТО-а у Молдавији, као и слању 57 молдавских војника на НАТО вежбе које су у септембру одржане у Украјини.

Молдавски председник је током прошле године одбацио проглашење 23 закона, од којих је 15 поново преиспитивао парламент, а три пута је суспендовано његово овлашћење да потписом прогласи неки закон.

Обраћајући се грађанима Молдавије после Нове године, премијер Павел Филип је рекао да жели да у овој години молдавски политички компас покаже Запад и напредак грађанима. „Влада има програм управљања и реформи договорен са европским партнерима”, подсетио је Филип.