Od nekih diploma nikakva korist
Već nekoliko godina, izuzev u 2017, u Srbiji se povećava udeo nezaposlenih s visokom i višom školskom spremom među ukupnim brojem onih koji traže posao. Godine 2011. oni su činili 12,1 odsto populacije na spiskovima Nacionalne službe zapošljavanja, 2012. bilo ih 13,9, zatim su 2014. dospeli do 14 procenata, a rekord je zabeležen 2016. kada ih je bilo 14,8 odsto. Dok u istom periodu neke slabije obrazovane kategorije beleže čak blagi pad ukupnog broja nezaposlenih, naši diplomci od 2012. godine uglavnom premašuju sto hiljada onih koji su registrovani na evidenciji NSZ-a.
Izuzetak zabeležen prošle godine doveo je do pada broja nezaposlenih i u ovim stepenima stručne spreme, ali to ne umanjuje utisak da Srbija ima isuviše onih koji su ,,završili najviše škole” – za biroe rada.
Jedina uteha je u tome da po ovim visokim procentima naša država nije izuzetak: prema podacima iz jula prošle godine, Hrvatska je među nezaposlenim stanovništvom kao i Srbija imala 14,5 odsto onih sa šestim i sedmim stepenom stručnosti, dok je u Crnoj Gori u decembru 2016. skoro svaki peti bez posla bio s diplomom fakulteta ili više škole.
U decembru prošle godine među onima koji traže posao u Srbiji je bilo i 182 doktora nauka, dok ih je recimo 2013. registrovano 64. Međutim, Slovenija je na birou rada iste godine imala 129 doktora nauka, što znači da se manje-više sve zemlje s ovog područja suočavaju s nezaposlenošću onih u koje se tokom školovanja finansijski najviše ulaže.
Koji su uzroci održavanja ovog visokog procenta nezaposlenih među visokoobrazovanima? Važan razlog je svakako porast broja upisanih i diplomiranih studenata: u 2007. u Srbiji je prvi stepen studija upisalo 145.000 svršenih srednjoškolaca, a u 2016. čak njih 201.000. Porastao je i broj upisanih na studijske programe čiji kadrovi nisu potrebni tržištu rada. To su većinom programi mnogih privatnih, ali i državnih fakulteta, onih koji u većini obrazuju za prebukirana zanimanja.
Profesor Vladimir Grečić, koji se decenijama bavi problemom školovanja naših visokoobrazovanih kadrova, kaže da su među ovim nezaposlenima mnogi od onih koji posle srednje škole nisu imali gde da rade, pa je alternativa bio nastavak školovanja.
Da li porastu broja nezaposlenih visokoobrazovnih doprinose i strani investitori, zainteresovani za takozvana sklapačka zanimanja, a ne za visokostručne kadrove, koje dovode iz inostranstva? Grečić kaže da se dešava i da stranci ne mogu na našem tržištu da pronađu odgovarajuće kadrove, jer ovdašnji obrazovni sistem ne uspeva da prati nove trendove i potrebe privrede. To je u vezi i s načinom na koji se na mnogim našim fakultetima regrutuje nastavnički kadar, bez ozbiljnije konkurencije, pogotovo bez konkurencije iz inostranstva. Novoosnovani fakulteti pogotovo vode računa da regrutuju nastavnike koje će što manje da plaćaju, što sve skupa utiče na slab kvalitet nastave i na nedovoljno osposobljene svršene studente koji izlaze iz takvih škola, objašnjava Grečić.
Kako neki diplomci bez posla ipak rešavaju taj svoj problem? Profesor Vladica Cvetković kaže da deo njih odlazi u inostranstvo, ali budući da nisu školovani kvalitetno, tamo rade neke druge poslove, obično sa skromnijim kvalifikacijama. Njima se to ipak isplati, jer su bolje plaćeni nego mnogi koji u Srbiji rade s fakultetskom diplomom. Druga grupa visokoobrazovanih, međutim, ostaje ovde na birou rada i njihov problem se delimično može rešiti prekvalifikacijom, pogotovo danas, kada postoje mnogi poslovi kod kojih „ništa što ste učili nije direktno u vezi s onim što ste počeli da radite”, navodi dr Cvetković.
I profesor Grečić pominje programe prekvalifikacije iza kojih bi stajala država, mada takve programe organizuju i zainteresovane kompanije, domaće ili strane.
– Istovremeno s prekvalifikacijama trebalo bi zaoštriti i kriterijume upisa na fakultete, jer kriterijum ne može biti to što univerzitetima odgovara da više zarađuju ako upisuju više studenata – kaže Grečić.
– Preporuka je da prilikom upisa ne idemo po svaku cenu na kvantitet. Mi profesori plaćeni smo prema broju upisanih studenata, ali, bez obzira na to, moramo napraviti mnogo kontrolisaniji sistem, u kojem broj studenata neće biti direktno u vezi s visinom nastavničke plate – komentariše Vladica Cvetković, uz napomenu da govori o državnim univerzitetima, jer upisnu politiku privatnih država ne može da usmerava.
Cvetković kaže da su među nezaposlenima s fakultetskim diplomama u većini oni iz neproizvodnih struka, oko 60-70 odsto, ali je problem u tome što univerziteti u sličnim procentima u isto vreme upisuju i nove studente istih struka.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
