Од неких диплома никаква корист
Већ неколико година, изузев у 2017, у Србији се повећава удео незапослених с високом и вишом школском спремом међу укупним бројем оних који траже посао. Године 2011. они су чинили 12,1 одсто популације на списковима Националне службе запошљавања, 2012. било их 13,9, затим су 2014. доспели до 14 процената, а рекорд је забележен 2016. када их је било 14,8 одсто. Док у истом периоду неке слабије образоване категорије бележе чак благи пад укупног броја незапослених, наши дипломци од 2012. године углавном премашују сто хиљада оних који су регистровани на евиденцији НСЗ-а.
Изузетак забележен прошле године довео је до пада броја незапослених и у овим степенима стручне спреме, али то не умањује утисак да Србија има исувише оних који су ,,завршили највише школе” – за бирое рада.
Једина утеха је у томе да по овим високим процентима наша држава није изузетак: према подацима из јула прошле године, Хрватска је међу незапосленим становништвом као и Србија имала 14,5 одсто оних са шестим и седмим степеном стручности, док је у Црној Гори у децембру 2016. скоро сваки пети без посла био с дипломом факултета или више школе.
У децембру прошле године међу онима који траже посао у Србији је било и 182 доктора наука, док их је рецимо 2013. регистровано 64. Међутим, Словенија је на бироу рада исте године имала 129 доктора наука, што значи да се мање-више све земље с овог подручја суочавају с незапосленошћу оних у које се током школовања финансијски највише улаже.
Који су узроци одржавања овог високог процента незапослених међу високообразованима? Важан разлог је свакако пораст броја уписаних и дипломираних студената: у 2007. у Србији је први степен студија уписало 145.000 свршених средњошколаца, а у 2016. чак њих 201.000. Порастао је и број уписаних на студијске програме чији кадрови нису потребни тржишту рада. То су већином програми многих приватних, али и државних факултета, оних који у већини образују за пребукирана занимања.
Професор Владимир Гречић, који се деценијама бави проблемом школовања наших високообразованих кадрова, каже да су међу овим незапосленима многи од оних који после средње школе нису имали где да раде, па је алтернатива био наставак школовања.
Да ли порасту броја незапослених високообразовних доприносе и страни инвеститори, заинтересовани за такозвана склапачка занимања, а не за високостручне кадрове, које доводе из иностранства? Гречић каже да се дешава и да странци не могу на нашем тржишту да пронађу одговарајуће кадрове, јер овдашњи образовни систем не успева да прати нове трендове и потребе привреде. То је у вези и с начином на који се на многим нашим факултетима регрутује наставнички кадар, без озбиљније конкуренције, поготово без конкуренције из иностранства. Новоосновани факултети поготово воде рачуна да регрутују наставнике које ће што мање да плаћају, што све скупа утиче на слаб квалитет наставе и на недовољно оспособљене свршене студенте који излазе из таквих школа, објашњава Гречић.
Како неки дипломци без посла ипак решавају тај свој проблем? Професор Владица Цветковић каже да део њих одлази у иностранство, али будући да нису школовани квалитетно, тамо раде неке друге послове, обично са скромнијим квалификацијама. Њима се то ипак исплати, јер су боље плаћени него многи који у Србији раде с факултетском дипломом. Друга група високообразованих, међутим, остаје овде на бироу рада и њихов проблем се делимично може решити преквалификацијом, поготово данас, када постоје многи послови код којих „ништа што сте учили није директно у вези с оним што сте почели да радите”, наводи др Цветковић.
И професор Гречић помиње програме преквалификације иза којих би стајала држава, мада такве програме организују и заинтересоване компаније, домаће или стране.
– Истовремено с преквалификацијама требало би заоштрити и критеријуме уписа на факултете, јер критеријум не може бити то што универзитетима одговара да више зарађују ако уписују више студената – каже Гречић.
– Препорука је да приликом уписа не идемо по сваку цену на квантитет. Ми професори плаћени смо према броју уписаних студената, али, без обзира на то, морамо направити много контролисанији систем, у којем број студената неће бити директно у вези с висином наставничке плате – коментарише Владица Цветковић, уз напомену да говори о државним универзитетима, јер уписну политику приватних држава не може да усмерава.
Цветковић каже да су међу незапосленима с факултетским дипломама у већини они из непроизводних струка, око 60-70 одсто, али је проблем у томе што универзитети у сличним процентима у исто време уписују и нове студенте истих струка.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
