Abas: Tramp nam je uda­rio šamar, uzvra­tiće­mo

Be­la ku­ća je na­ja­vi­la da će sma­nji­ti do­na­ci­je za Pa­le­stin­ce i da bi mo­gla i da im sa­svim za­vr­ne sla­vi­ne ako i da­lje bu­du go­vo­ri­li „ne” mi­rov­noj ini­ci­ja­ti­vi pred­sed­ni­ko­vog ze­ta i sa­vet­ni­ka Dža­re­da Ku­šne­ra. Ka­ko sa­zna­je AP, ad­mi­ni­stra­ci­ja je re­ši­la da od pla­ni­ra­nih 125 mi­li­o­na do­la­ra agen­ci­ja­ma za po­moć Pa­le­stin­ci­ma upla­ti sa­mo 60 mi­li­o­na do­la­ra. Ame­ri­ka je jed­na od ze­ma­lja ko­je obez­be­đu­ju naj­vi­še iz­no­se za odr­ža­va­nje pa­le­stin­ske sa­mo­u­pra­ve i olak­ša­va­nje ži­vo­ta u Ga­zi i na Za­pad­noj oba­li i u te svr­he je 2016. po­klo­ni­la 355 mi­li­o­na do­la­ra.

Iako Be­la ku­ća ni­je pred­sta­vi­la bli­sko­i­stoč­ni plan ni­ti se zna šta on tač­no pod­ra­zu­me­va, Pa­le­stin­ci su sa­op­šti­li da ne­ma­ju o če­mu da se do­go­va­ra­ju ako Ame­ri­kan­ci sma­tra­ju da je Je­ru­sa­lim ne­de­lji­va izra­el­ska pre­sto­ni­ca. Za re­še­njem se go­di­na­ma tra­ga­lo pod pret­po­stav­kom da će is­toč­ni Je­ru­sa­lim bi­ti pre­sto­ni­ca bu­du­će pa­le­stin­ske dr­ža­ve. Abas je po­tvr­dio sa­zna­nje „Nju­jork taj­msa” da je nje­go­vim su­na­rod­ni­ci­ma po­nu­đe­no da glav­ni grad no­ve dr­ža­ve bu­de Abu Dis, ko­ji po­je­di­ni me­di­ji pred­sta­vlja­ju kao se­lo po­red Je­ru­sa­li­ma, a dru­gi kao pred­gra­đe iza izra­el­ske bez­bed­no­sne li­ni­je. Pa­le­stin­ski pred­sed­nik se pod­smeh­nuo pred­lo­gu sa Abu Di­som i is­ta­kao da je te­ško na­sta­vi­ti di­ja­log ako je pi­ta­nje Je­ru­sa­li­ma i za­i­sta, ka­ko je ob­ja­snio Tramp, sta­vlje­no ad ak­ta. 

Pr­vi čo­vek pa­le­stin­ske upra­ve do­dao je i da je „Izra­el ubio Spo­ra­zum iz Osla”, do­go­vor ko­jim su se Izra­el i Pa­le­stin­ska oslo­bo­di­lač­ka or­ga­ni­za­ci­ja me­đu­sob­no pri­zna­li, ka­da je i usta­no­vlje­na arap­ska auto­nom­na upra­va. Abas, me­đu­tim, ni­je sa­op­štio da se Pa­le­stin­ci po­vla­če iz Spo­ra­zu­ma iz Osla, ko­ji je de­ve­de­se­tih go­di­na pred­vi­deo pre­go­vo­re o stva­ra­nju dr­ža­ve na pro­sto­ru Za­pad­ne oba­le i Ga­ze. Do­go­vo­ri su stal­no za­vr­ša­va­li u ćor­so­ka­ku, po­sled­nji put 2014, a glav­na pre­pre­ka na pu­tu du­go je bi­lo ši­re­nje izra­el­skih na­se­lja na te­ri­to­ri­ji ko­ja tre­ba da pri­pad­ne Ara­pi­ma, a od de­cem­bra i od­lu­ka o pri­zna­va­nju Je­ru­sa­li­ma.

Pa­le­stin­ci su i me­đu­sob­no po­de­lje­ni. Na Za­pad­noj oba­li vla­da Aba­sov Fa­tah, dok je za Ga­zu za­du­že­na mi­li­tant­na or­ga­ni­za­ci­ja Ha­mas. Iako su se pro­šle je­se­ni na­vod­no po­mi­ri­li i do­go­vo­ri­li da Fa­tah pre­u­zme upra­vu i nad izo­lo­va­nom en­kla­vom, li­de­ri Ha­ma­sa ne­dav­no su iz­ja­vi­li da je spo­ra­zum ve­ro­vat­no pro­pao. Abas je kri­ti­ko­vao čla­no­ve ri­val­skog po­kre­ta zbog to­ga što se ni­su po­ja­vi­li na sku­pu Pa­le­stin­ske oslo­bo­di­lač­ke or­ga­ni­za­ci­je, ko­ja va­ži za krov­nu or­ga­ni­za­ci­ju jer je od­i­gra­la ključ­nu ulo­gu u na­ci­o­nal­noj po­bu­ni. Na sa­stan­ku nje­nog cen­tral­nog ko­mi­te­ta u Ra­ma­li ras­pra­vlja­lo se o to­me ka­ko tre­ba od­go­vo­ri­ti na po­sled­nje me­re Va­šing­to­na. Po­je­di­ni čla­no­vi sma­tra­ju da Pa­le­stin­ci vi­še ne tre­ba da pri­zna­ju Izra­el već da ra­de na to­me da nji­hov su­ve­re­ni­tet pri­hva­ti što vi­še dr­ža­va u sve­tu, ali Abas ni­je u oba­ve­zi da pri­hva­ti pre­po­ru­ke ovog te­la. On se i 2015. oglu­šio na sa­ve­te ko­mi­te­ta ko­ji je tra­žio pre­sta­nak sa­rad­nje sa Izra­e­lom u bez­bed­no­snim pi­ta­nji­ma. 

Zbog či­nje­ni­ce da je Tram­pov zet bli­zak pri­ja­telj Ben­ja­mi­na Ne­ta­ni­ja­hua i da je po­ro­di­ca Ku­šner upla­ći­va­la no­vac za iz­grad­nju je­vrej­skih na­se­lja, naj­tvr­đi de­sni­ča­ri u izra­el­skoj vla­di otvo­re­no go­vo­re o to­me da od pa­le­stin­ske dr­ža­ve ne­ma ni­šta i da Izra­el tre­ba da anek­ti­ra pa­le­stin­ske te­ri­to­ri­je. 

Mi­ni­star od­bra­ne Avig­dor Li­ber­man iz­ja­vio je ju­če da pa­le­stin­ski pred­sed­nik „ni­je pri sve­sti” dok je mi­ni­star obra­zo­va­nja Naf­ta­li Be­net ka­zao da je Aba­sov go­vor „la­bu­do­va pe­sma” čo­ve­ka ko­ji se na­la­zi „na kra­ju svog pu­ta, na kra­ju svo­je vla­da­vi­ne i na kra­ju svog ži­vo­ta”.