Guglom do Kloda Monea

Na stotine sati provedenih u kopanju po nepreglednim arhivama biblioteka ili muzeja najčešći su put da se dođe do informacija o izgubljenim ili malo poznatim umetničkim delima. Ali, ponekad je dovoljan i jedan klik mišem… U to se uverio i jedan britanski istoričar umetnosti koji je, zahvaljujući Guglu, stigao do malo poznatog dela velikana francuskog impresionizma Kloda Monea (1840–1926).

I upravo ta „opskurna” Moneova slika, naslovljena „Effet de Brouillard” (u slobodnom prevodu „Oblici u magli”), naći će se pred posetiocima izložbe „Mone i arhitektura” u Nacionalnoj galeriji u Londonu.     

Istoričar umetnosti i profesor na Edinburškom univerzitetu Ričard Tomson, kako su preneli britanski mediji, video je pomenutu sliku u jednom katalogu posvećenom impresionističkom majstoru. Slika je bila veličine poštanske marke u tom katalogu, a jedina informacija o delu bila je da se nalazi u privatnoj kolekciji.

„Slika je maltene bila nepoznata javnosti. Takođe, nije se znalo gde se tačno nalazi. Sada će takoreći prvi put biti predstavljena publici, što je uzbudljivo”, izjavio je Tomson za „Obzerver”.

Ova slika dočarava Aržantej, kraj Pariza, u kome je Mone živeo između 1871. i 1878. godine, i u kome su i nastala neka od njegovih najznačajnijih dela. Tomson je smatrao da bi se slika iz 1872. godine, sa gotovo nejasnim prikazom kuća obavijenih maglom, uklopila idealno u izložbu „Mone i arhitektura”, za koju obavlja kustoski rad. Iako je uspeo da obezbedi „pozajmicu” ostalih Moneovih dela za izložbu iz privatnih i javnih kolekcija, ovu sliku, rađenu u tehnici ulje na platnu, video je kao poslednji, nedostajući deo slagalice.

Na njegovo iznenađenje, sasvim jednostavnim pretraživanjem po Guglu otkrio je da je slika upravo prodata u Americi, u jednoj aukcijskoj kući u Nju Orleansu. Ista slika pre desetak godina, tačnije 2007, našla se na aukciji u londonskom „Kristiju”, dostigavši cenu od gotovo pola miliona funti, što su istoričari umetnosti, po svemu sudeći, prevideli.

Ali, katalog te aukcije otkrio je kustosu zanimljiv podatak – slika je samo tri puta predstavljena javno. Prvi put 1874. godine na izložbi u Londonu, i 12 meseci kasnije u Bostonu i Njujorku. Šira javnost, osim u 19. veku, sliku je do sad mogla da „vidi” u knjizi.

Pola Hejesa Takera „Monet at Argenteuil” iz 1982. godine, doduše crno-belu, i u katalogu iz 1990, gde je bila u boji, ali veličine „poštanske marke”, objasnio je Tomson za „Obzerver”, dodavši kako je godinama sedeo zakopan u arhivama: „Ali, ponekad treba koristiti i druge puteve…”

Trgovac umetninama iz aukcijske kuće u Nju Orleansu povezao je Tomsona sa novim vlasnicima slike, koji su drage volje ustupili sliku za predstojeću izložbu u Nacionalnoj galeriji.

Slika „Effet de Brouillard” jedno je od 75 dela, koja su uvršćena u postavku u Nacionalnoj galeriji, koja se otvara u aprilu. Pred posetiocima londonskog muzeja naći će se, između ostalih, deset slika Aržanteja i pariskih predgrađa, sedam katedrala u Ruanu, osam dela urađenih u Londonu ili onih nastalih u Veneciji.

Gotovo četvrtina slika, koje će biti izložene, nalaze se u privatnim kolekcijama. Prema rečima Tomsona, pored ovog dela, posetioci će imati priliku da vide još neke „dosad nepoznate slike”. Fokus ove izložbe, shodno njenom nazivu, jeste na arhitekturi, kako slikarevo delo dosad nije bilo predočeno javnosti.

Težnja kustosa, kako je izjavio, jeste da pokaže kako je Mone kroz zgrade, odnosno kuće „istraživao igru sunca, magle i odsjaja”. I sam umetnik je još 1895. godine kazao: „Drugi umetnici slikaju most, kuću, čamac… A ja želim da slikam vazduh koji okružuje most, kuću, čamac – lepotu svetla u kojoj se `kupaju`.”

Mone je uvek bio mamac za publiku. Tako se, primera radi, izložba „Mone u 20. veku”, koja je održana još 1999. godine u Londonu, smatra rekordnom, s obzirom da ju je videlo više od 700.000 posetilaca.