Гуглом до Клода Монеа

На стотине сати проведених у копању по непрегледним архивама библиотека или музеја најчешћи су пут да се дође до информација о изгубљеним или мало познатим уметничким делима. Али, понекад је довољан и један клик мишем… У то се уверио и један британски историчар уметности који је, захваљујући Гуглу, стигао до мало познатог дела великана француског импресионизма Клода Монеа (1840–1926).

И управо та „опскурна” Монеова слика, насловљена „Effet de Brouillard” (у слободном преводу „Облици у магли”), наћи ће се пред посетиоцима изложбе „Моне и архитектура” у Националној галерији у Лондону.     

Историчар уметности и професор на Единбуршком универзитету Ричард Томсон, како су пренели британски медији, видео је поменуту слику у једном каталогу посвећеном импресионистичком мајстору. Слика је била величине поштанске марке у том каталогу, а једина информација о делу била је да се налази у приватној колекцији.

„Слика је малтене била непозната јавности. Такође, није се знало где се тачно налази. Сада ће такорећи први пут бити представљена публици, што је узбудљиво”, изјавио је Томсон за „Обзервер”.

Ова слика дочарава Аржантеј, крај Париза, у коме је Моне живео између 1871. и 1878. године, и у коме су и настала нека од његових најзначајнијих дела. Томсон је сматрао да би се слика из 1872. године, са готово нејасним приказом кућа обавијених маглом, уклопила идеално у изложбу „Моне и архитектура”, за коју обавља кустоски рад. Иако је успео да обезбеди „позајмицу” осталих Монеових дела за изложбу из приватних и јавних колекција, ову слику, рађену у техници уље на платну, видео је као последњи, недостајући део слагалице.

На његово изненађење, сасвим једноставним претраживањем по Гуглу открио је да је слика управо продата у Америци, у једној аукцијској кући у Њу Орлеансу. Иста слика пре десетак година, тачније 2007, нашла се на аукцији у лондонском „Кристију”, достигавши цену од готово пола милиона фунти, што су историчари уметности, по свему судећи, превидели.

Али, каталог те аукције открио је кустосу занимљив податак – слика је само три пута представљена јавно. Први пут 1874. године на изложби у Лондону, и 12 месеци касније у Бостону и Њујорку. Шира јавност, осим у 19. веку, слику је до сад могла да „види” у књизи.

Пола Хејеса Такера „Monet at Argenteuil” из 1982. године, додуше црно-белу, и у каталогу из 1990, где је била у боји, али величине „поштанске марке”, објаснио је Томсон за „Обзервер”, додавши како је годинама седео закопан у архивама: „Али, понекад треба користити и друге путеве…”

Трговац уметнинама из аукцијске куће у Њу Орлеансу повезао је Томсона са новим власницима слике, који су драге воље уступили слику за предстојећу изложбу у Националној галерији.

Слика „Effet de Brouillard” једно је од 75 дела, која су увршћена у поставку у Националној галерији, која се отвара у априлу. Пред посетиоцима лондонског музеја наћи ће се, између осталих, десет слика Аржантеја и париских предграђа, седам катедрала у Руану, осам дела урађених у Лондону или оних насталих у Венецији.

Готово четвртина слика, које ће бити изложене, налазе се у приватним колекцијама. Према речима Томсона, поред овог дела, посетиоци ће имати прилику да виде још неке „досад непознате слике”. Фокус ове изложбе, сходно њеном називу, јесте на архитектури, како сликарево дело досад није било предочено јавности.

Тежња кустоса, како је изјавио, јесте да покаже како је Моне кроз зграде, односно куће „истраживао игру сунца, магле и одсјаја”. И сам уметник је још 1895. године казао: „Други уметници сликају мост, кућу, чамац… А ја желим да сликам ваздух који окружује мост, кућу, чамац – лепоту светла у којој се `купају`.”

Моне је увек био мамац за публику. Тако се, примера ради, изложба „Моне у 20. веку”, која је одржана још 1999. године у Лондону, сматра рекордном, с обзиром да ју је видело више од 700.000 посетилаца.