Blaži oblik tiranitisa

Pra­ved­ni­ci ko­ji su iz­ga­ra­li od že­lje da „kse­no­fo­ba” i „auto­kra­tu” ba­ce na sme­tli­šte isto­ri­je ne­dav­no su i stvar­no do­bi­li šan­su da ne­što ura­de po­vo­dom nje­go­vih ovla­šće­nja. U Ka­pi­tol hil je sti­gao pred­log za­ko­na ko­jim bi se Tram­pu odo­bri­lo da prak­tič­no neo­gra­ni­če­no nad­zi­re ko­mu­ni­ka­ci­je do­ma­ćih i stra­nih dr­ža­vlja­na. Sve što je kon­gre­sme­ni tre­ba­lo da ura­de bi­lo je da ka­žu „ne”. Ve­ći­na, ko­ju su či­ni­li i re­pu­bli­kan­ci i de­mo­kra­te, re­kla je „da”. Pred­sed­ni­ku ko­ga op­tu­žu­ju za ne­po­što­va­nje za­ko­na, ome­ta­nje is­tra­ga i šu­ro­va­nje sa stra­nim si­la­ma, kon­gre­sme­ni i se­na­to­ri da­li su od­re­še­ne ru­ke u špi­jun­skim po­slo­vi­ma. Pred­log je odo­bren za­hva­lju­ju­ći ve­li­kom bro­ju gla­so­va ne sa­mo kon­zer­va­tiv­nih već i li­be­ral­nih po­li­ti­ča­ra.

Da stvar bu­de još go­ra, „za” je gla­sao vrh De­mo­krat­ske stran­ke. De­mo­kra­te ko­je su se naj­vi­še is­ti­ca­le u opi­si­va­nju Tram­pa kao de­spo­ta, naj­stra­stve­ni­je su bra­ni­le za­kon ko­ji nje­go­vim taj­nim slu­žba­ma da­je za pra­vo da u broj­nim slu­ča­je­vi­ma bez sud­skog na­lo­ga pre­sre­će po­ru­ke i raz­go­vo­re. Nen­si Pe­lo­si, ko­ja ube­đu­je bi­ra­če da je pred­sed­nik ra­si­sta, bi­la je jed­na od naj­ve­ćih za­go­vor­ni­ka pred­lo­ga da ad­mi­ni­stra­ci­ja na če­lu sa Tram­pom uho­di di­gi­tal­ne ko­mu­ni­ka­ci­je ame­rič­kih dr­ža­vlja­na i stra­na­ca bez sud­skog na­lo­ga. Pred­se­da­va­ju­ća Pred­stav­nič­kog do­ma za vre­me Ba­ra­ka Oba­me tvr­di da šef Be­le ku­će vo­di kr­sta­ški rat pro­tiv ile­gal­nih imi­gra­na­ta, ali joj ni­je pa­lo na pa­met da po­dig­ne ru­ku pro­tiv za­ko­na ko­ji bi mo­gao bi­ti is­ko­ri­šćen i pro­tiv use­lje­ni­ka bez do­ku­me­na­ta. 

NI­JE BAŠ TO­LI­KI TI­RA­NIN: Or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va upo­zo­ra­va­ju da je ovo naj­go­ra ver­zi­ja za­ko­na ko­jim su Na­ci­o­nal­noj bez­bed­no­snoj agen­ci­ji (NSA) i Fe­de­ral­nom is­tra­žnom bi­rou (FBI) da­ta ši­ro­ka ovla­šće­nja još za vre­me Džor­dža Bu­ša. Po­sle gla­sa­nja u Pred­stav­nič­kom do­mu i Se­na­tu, NSA i FBI po­sta­li su još moć­ni­ji iako sa­da ra­de za Do­nal­da Tram­pa, u ko­me va­šing­ton­ski esta­bli­šment ka­že da bez­ma­lo vi­di đa­vo­la. Sa­da je ja­sno da broj­ni Tram­po­vi kri­ti­ča­ri uop­šte ne mi­sle ono što iz­go­va­ra­ju o nje­mu. Zar bi čo­ve­ku za ko­ga ve­ru­ju da je ru­ski špi­jun odo­bri­li da neo­gra­ni­če­no špi­ju­ni­ra Ame­ri­kan­ce? Zar bi auto­kra­ti po­klo­ni­li ja­če slu­žbe ne­go što ih je imao Ba­rak Oba­ma? Za­ko­no­dav­ci su i ra­ni­je po­dr­ža­va­li iz­vr­šnu vlast u nad­zo­ru ko­mu­ni­ka­ci­ja bez sud­skog na­lo­ga, ali ta­da su ma­kar is­ti­ca­li da je na če­lu ad­mi­ni­stra­ci­je bio Oba­ma, za ko­ga se sma­tra­lo da je ra­zu­man i sklon po­što­va­nju za­ko­na. Re­pu­bli­kan­ci i de­mo­kra­te ko­ji su po­dr­ža­li ovaj pred­log i od­ba­ci­li amand­man o oba­ve­znom sud­skom na­lo­gu, iz­gu­bi­li su pra­vo da vi­še ikad Tram­pa na­zo­vu de­spo­tom, ru­skom ma­ri­o­ne­tom i čo­ve­kom ko­ji ome­ta is­tra­gu u ko­rist sa­rad­ni­ka i srod­ni­ka. To sa­da mo­gu da ka­žu sa­mo po­li­ti­ča­ri po­put de­mo­krat­ske se­na­tor­ke Eli­za­bet Vo­ren ko­ja je gla­sa­la pro­tiv za­ko­na, na­vo­de­ći da je to ko­rak una­zad u za­šti­ti pri­vat­no­sti gra­đa­na. 

SVE SE ME­NjA OSIM VA­ŠING­TO­NA: U me­đu­vre­me­nu smo ušli u dru­gu go­di­nu Tram­po­ve ere. Pre tač­no dva­na­est me­se­ci do­šao je na vlast i mno­gi su upo­zo­ra­va­li da Ame­ri­ka vi­še ni­kad ne­će bi­ti ista. Za­ni­mlji­va je to te­za jer pod­ra­zu­me­va da se ze­mlja iz te­me­lja pro­me­ni­la dok je pre­sto­ni­ca osta­la ne­tak­nu­ta. Va­šing­ton je i da­lje me­sto u ko­jem mo­že bi­ti uga­še­na sa­ve­zna vla­da zbog ne­sla­ga­nja po­li­tič­kih pro­tiv­ni­ka. To je još grad u ko­jem se ti isti po­li­tič­ki pro­tiv­ni­ci sla­žu da po­ne­kad tre­ba odo­bri­ti agen­ci­ja­ma da vr­šlja­ju po lič­nim po­da­ci­ma bez sud­skog na­lo­ga. Na­vod­no je ta­ko zbog bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma. Sa­mo zbog to­ga tre­ba se žr­tvo­va­ti i pro­gle­da­ti kroz pr­ste pred­sed­ni­ku za ko­ga se ina­če ve­ru­je da pa­ti od raz­li­či­tih ob­li­ka auto­ri­ta­ri­zma. Po­me­nu­to gla­sa­nje je po­ka­za­lo da Tram­po­vi ne­pri­ja­te­lji, ipak, iz­gle­da ne ve­ru­ju da on bo­lu­je od ti­ra­ni­ti­sa. Ili to mo­žda i ni­je va­žno. Da­nas-su­tra, ne­ko će dru­gi bi­ti pred­sed­nik, mo­žda baš ne­ko od njih, i ne tre­ba se li­ša­va­ti mo­guć­no­sti Ve­li­kog bra­ta. Za­kon se od­no­si na sle­de­ćih šest go­di­na. To je mno­go vi­še ne­go što oni da­ju Tram­pu.