Prolećno čišćenje medija od lažnih vesti

Na­met­nuo se niz pi­ta­nja, od to­ga ko će od­lu­či­va­ti šta je tač­no (kri­ti­ča­ri su pod­se­ti­li na or­ve­lov­sko mi­ni­star­stvo za isti­nu) do po­re­đe­nja sa Ki­nom, Ira­nom i Tur­skom, gde re­ži­mi sa slič­nim oprav­da­njem cen­zu­ri­šu kri­ti­ke na in­ter­ne­tu.

Eks­pert­skom gru­pom EU, u ko­joj su no­vi­na­ri, pred­stav­ni­ci teh­no­lo­ških fir­mi i aka­dem­ske za­jed­ni­ce, ru­ko­vo­di ho­land­ska uni­ver­zi­tet­ska pro­fe­sor­ka Me­dlin de Kok Bu­ning, še­fi­ca Evrop­ske re­gu­la­tor­ne gru­pe za audio-vi­zu­el­ne me­di­je. Ona je no­vi­na­ri­ma u Bri­se­lu re­kla da se Evro­pa mo­ra su­o­či­ti sa tim „gad­nim pro­ble­mom”, ali ni­je po­me­nu­la ka­ko će bi­ti de­fi­ni­sa­ne la­žne ve­sti i ko će bi­ti za­du­žen da spro­vo­di pra­vi­la. Re­kla je da će gru­pa po­ku­ša­ti da ot­kri­je naj­e­fi­ka­sni­ji na­čin da se pro­blem re­ši, vo­de­ći ra­ču­na o slo­bo­di go­vo­ra i pra­vu na in­for­mi­sa­nost. 

Is­tra­ži­va­nje Uni­ver­zi­te­ta u Oks­for­du na uzor­ku od 28 mi­li­o­na ob­ja­va raz­me­nje­nih na in­ter­ne­tu u vre­me iz­bo­ra u SAD, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, Fran­cu­skoj i Ne­mač­koj po­ka­za­lo je da je u Fran­cu­skoj sva­ka sed­ma bi­la ne­i­sti­ni­ta, a u UK i Ne­mač­koj sva­ka če­tvr­ta, što je za­bri­nu­lo po­li­ti­ča­re.

Fran­cu­ski pred­sed­nik, i sam me­ta „udž­be­nič­kog pri­me­ra” zlo­u­po­tre­be la­žnih ve­sti u kam­pa­nji, obe­ćao je za­kon ko­ji će za­bra­ni­ti la­žne ve­sti na in­ter­ne­tu u vre­me iz­bo­ra, či­me je iza­zvao oštre kri­ti­ke ak­ti­vi­sta za slo­bo­du go­vo­ra i teh­no­lo­ških struč­nja­ka. Ru­ska TV sta­ni­ca RT (ne­ka­da Ra­ša tu­dej) oce­ni­la je da me­ra „za­u­da­ra na auto­ri­tar­nost”. 

Ma­kron, me­đu­tim, sma­tra da se ne­što mo­ra pred­u­ze­ti u sve­tu u kom ne­tač­ne in­for­ma­ci­je u tre­nut­ku mo­gu da do­pru do sto­ti­na mi­li­o­na ko­ri­sni­ka in­ter­ne­ta a po­li­tič­ka ma­ni­pu­la­ci­ja po­sta­je sve per­fid­ni­ja. Ame­rič­ki de­mo­krat­ski kon­gre­sme­ni su pro­šle sed­mi­ce ob­ja­vi­li de­ta­ljan iz­ve­štaj u ko­jem tvr­de da se Ru­si­ja od 2016. go­di­ne me­ša­la u po­li­tič­ki ži­vot 19 ze­ma­lja „asi­me­trič­nim ar­se­na­lom”: od saj­ber-na­pa­da i taj­nih ope­ra­ci­ja na dru­štve­nim mre­ža­ma do fi­nan­si­ra­nja mar­gi­nal­nih po­li­tič­kih gru­pa. 

U no­vo­go­di­šnjem obra­ća­nju, Ma­kron je pred­lo­žio da se in­for­ma­tiv­ni por­ta­li za­ko­nom oba­ve­žu da obe­lo­da­ne ko ih fi­nan­si­ra. Ako se pro­ce­ni da je cilj ne­kog sa­dr­ža­ja da uti­če na iz­bo­re, sajt bi čak mo­gao da bu­de blo­ki­ran po na­lo­gu su­da. Fran­cu­ski pred­log ni­su ko­men­ta­ri­sa­li iz kom­pa­ni­ja „Fej­sbuk” i „Tvi­ter”, ko­je sa svo­je stra­ne ula­žu na­po­re da sa­se­ku cir­ku­li­sa­nje ne­tač­nih pri­ča. Re­por­te­ri bez gra­ni­ca u na­če­lu ni­su pro­tiv ova­kvog za­ko­na ali is­ti­ču da se te­mi mo­ra pri­stu­pi­ti opre­zno da se ne bi ugro­zi­la slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja.

„Su­o­če­ne sa po­pla­vom la­žnih ve­sti, na­še de­mo­kra­ti­je ve­ro­vat­no mo­ra­ju da se bra­ne, ali ne na na­čin ko­ji pri­me­nju­ju de­spot­ske ze­mlje”, ka­že za AP Kri­stof De­lo­ar, šef ovog me­dij­skog udru­že­nja.