Пролећно чишћење медија од лажних вести

На­мет­нуо се низ пи­та­ња, од то­га ко ће од­лу­чи­ва­ти шта је тач­но (кри­ти­ча­ри су под­се­ти­ли на ор­ве­лов­ско ми­ни­стар­ство за исти­ну) до по­ре­ђе­ња са Ки­ном, Ира­ном и Тур­ском, где ре­жи­ми са слич­ним оправ­да­њем цен­зу­ри­шу кри­ти­ке на ин­тер­не­ту.

Екс­перт­ском гру­пом ЕУ, у ко­јој су но­ви­на­ри, пред­став­ни­ци тех­но­ло­шких фир­ми и ака­дем­ске за­јед­ни­це, ру­ко­во­ди хо­ланд­ска уни­вер­зи­тет­ска про­фе­сор­ка Ме­длин де Кок Бу­нинг, ше­фи­ца Европ­ске ре­гу­ла­тор­не гру­пе за аудио-ви­зу­ел­не ме­ди­је. Она је но­ви­на­ри­ма у Бри­се­лу ре­кла да се Евро­па мо­ра су­о­чи­ти са тим „гад­ним про­бле­мом”, али ни­је по­ме­ну­ла ка­ко ће би­ти де­фи­ни­са­не ла­жне ве­сти и ко ће би­ти за­ду­жен да спро­во­ди пра­ви­ла. Ре­кла је да ће гру­па по­ку­ша­ти да от­кри­је нај­е­фи­ка­сни­ји на­чин да се про­блем ре­ши, во­де­ћи ра­чу­на о сло­бо­ди го­во­ра и пра­ву на ин­фор­ми­са­ност. 

Ис­тра­жи­ва­ње Уни­вер­зи­те­та у Окс­фор­ду на узор­ку од 28 ми­ли­о­на об­ја­ва раз­ме­ње­них на ин­тер­не­ту у вре­ме из­бо­ра у САД, Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, Фран­цу­ској и Не­мач­кој по­ка­за­ло је да је у Фран­цу­ској сва­ка сед­ма би­ла не­и­сти­ни­та, а у УК и Не­мач­кој сва­ка че­твр­та, што је за­бри­ну­ло по­ли­ти­ча­ре.

Фран­цу­ски пред­сед­ник, и сам ме­та „уџ­бе­нич­ког при­ме­ра” зло­у­по­тре­бе ла­жних ве­сти у кам­па­њи, обе­ћао је за­кон ко­ји ће за­бра­ни­ти ла­жне ве­сти на ин­тер­не­ту у вре­ме из­бо­ра, чи­ме је иза­звао оштре кри­ти­ке ак­ти­ви­ста за сло­бо­ду го­во­ра и тех­но­ло­шких струч­ња­ка. Ру­ска ТВ ста­ни­ца РТ (не­ка­да Ра­ша ту­деј) оце­ни­ла је да ме­ра „за­у­да­ра на ауто­ри­тар­ност”. 

Ма­крон, ме­ђу­тим, сма­тра да се не­што мо­ра пред­у­зе­ти у све­ту у ком не­тач­не ин­фор­ма­ци­је у тре­нут­ку мо­гу да до­пру до сто­ти­на ми­ли­о­на ко­ри­сни­ка ин­тер­не­та а по­ли­тич­ка ма­ни­пу­ла­ци­ја по­ста­је све пер­фид­ни­ја. Аме­рич­ки де­мо­крат­ски кон­гре­сме­ни су про­шле сед­ми­це об­ја­ви­ли де­та­љан из­ве­штај у ко­јем твр­де да се Ру­си­ја од 2016. го­ди­не ме­ша­ла у по­ли­тич­ки жи­вот 19 зе­ма­ља „аси­ме­трич­ним ар­се­на­лом”: од сај­бер-на­па­да и тај­них опе­ра­ци­ја на дру­штве­ним мре­жа­ма до фи­нан­си­ра­ња мар­ги­нал­них по­ли­тич­ких гру­па. 

У но­во­го­ди­шњем обра­ћа­њу, Ма­крон је пред­ло­жио да се ин­фор­ма­тив­ни пор­та­ли за­ко­ном оба­ве­жу да обе­ло­да­не ко их фи­нан­си­ра. Ако се про­це­ни да је циљ не­ког са­др­жа­ја да ути­че на из­бо­ре, сајт би чак мо­гао да бу­де бло­ки­ран по на­ло­гу су­да. Фран­цу­ски пред­лог ни­су ко­мен­та­ри­са­ли из ком­па­ни­ја „Феј­сбук” и „Тви­тер”, ко­је са сво­је стра­не ула­жу на­по­ре да са­се­ку цир­ку­ли­са­ње не­тач­них при­ча. Ре­пор­те­ри без гра­ни­ца у на­че­лу ни­су про­тив ова­квог за­ко­на али ис­ти­чу да се те­ми мо­ра при­сту­пи­ти опре­зно да се не би угро­зи­ла сло­бо­да из­ра­жа­ва­ња.

„Су­о­че­не са по­пла­вом ла­жних ве­сти, на­ше де­мо­кра­ти­је ве­ро­ват­но мо­ра­ју да се бра­не, али не на на­чин ко­ји при­ме­њу­ју де­спот­ске зе­мље”, ка­же за АП Кри­стоф Де­ло­ар, шеф овог ме­диј­ског удру­же­ња.