Niče crkva u rodnom selu patrijarha
Vidova na Kablaru – Zavičajci su rešili da u rodnom selu današnjeg srpskog patrijarha podignu crkvu brvnaru – i pripreme već idu. Vidova u podnožju Kablara, gde je 1930. na ovaj svet došao Miroslav Gavrilović, nikad nije imala bogomolju jer je selo malo – 114 duša – a trudom oko ovog bogougodnog dela rukovodi odbor za izgradnju hrama, kojem je na ruci paroh ovdašnji Jovan Marković.
Obezbeđeno je zemljište za hram, dar Dragana Lj. Gavrilovića iz Vidove, i za izgradnju dobijen blagoslov episkopa žičkog Justina. Projekat crkve učinio je profesor Kragujevačkog univerziteta dr Miloš Radovanović, takođe uz blagoslov vladičanski.
– Za izgradnju hrama i zvonare urađena je sva potrebna projektna dokumentacija predviđena zakonom i dobijena građevinska dozvola Gradske uprave za urbanizam u Čačku. Trenutno su u toku prikupljanje ponuda za izbor izvođača i pripreme oko početka radova, planiranih za rano proleće. U ovim poslovima naročito se zauzeo član odbora za izgradnju Slobodan Kovačević Boban iz Vidove – kaže profesor Radovanović za „Politiku”.
Prostor za izgradnju hrama jeste na bregu sa desne strane reke Kamenice, na potezu Regovo, 12 kilometara od Čačka, severozapadno. Samo crkvište je na istočnoj padini Kablara, oko 300 metara od reke.
Planom je, pored hrama i zvonare, predviđena i izgradnja konaka, u nekom drugom koraku.
Pri izradi projekta posebno se vodilo računa da se zadovolje svi kanonski i liturgijski zahtevi potrebni za srpski pravoslavni hram. Projektovan je po uzoru na crkve brvnare građene u Srbiji u doba osmanske vladavine i oko ustanaka. To nije kopija nijedne bogomoljske brvnare iz tog vremena, već su one samo pomogle projektantu kao nadahnuće za stvaranje ovovremenog zdanja, koje vezu sa nasleđem baštini na nov, stvaralački način.
– Pripremajući se za ovaj zadatak do pojedinosti sam proučio naše stare crkve od brvana, tražeći tu glavne odlike, elemente, proporcije i posebno duh i religioznost Srbije tog doba. Tek na osnovu takvog saznanja pristupio sam izradi jednog skromnog crkvenog objekta od drveta, primerenog seoskoj sredini i mestu gde niče, našem vremenu i potrebama.
Hram u Vidovi zamišljen je kao jednobrodna građevina sa kupolom i malim aneksima (pevnicama) na južnoj i severnoj strani, tako da osnova ima oblik krsta. U funkcionalnom pogledu crkva će se sastojati od ulaznog trema, naosa – prostora za vernike, oltarskog kutka i galerije za hor. Bogomolja u Vidovi skromnih je odlika: dužina bez trema 12,70, sa tremom 15,80, širina glavnog broda 6, a sa bočnim aneksima 8,80, visina do vrha kupole 12, do vrha glavnog broda 7,70 metara, a ukupna korisna površina 82,45 kvadrata.
Iznad središnog dela hrama, na preseku glavnog i bočnog broda, planirana je kupola raspona oko 2,2 metara. Krov će imati složen oblik i veći nagib po uzoru na crkve brvnare i veliku strehu, radi bolje zaštite od kiše i snega. Pokriće je bojeni lim u obliku šindre.
Ova božja kuća biće sagrađena sa skeletom od drvenih stubova i greda, sa zidovima od drvenih horizontalnih talpi (brvana) debljine osam centimetara. Glavna noseća konstrukcija objekta je planirana u sistemu ojačanih drvenih dvojnih vešaljki, bez stubova u prostoru hrama. Kupolu će nositi drvena konstrukcija oslonjena na četiri ojačane dvojne vešaljke sa unutrašnje strane, postavljene u vidu rešetki. Kupola crkve je takođe planirana od drveta, sa kubičnim postoljem i osmougaonim tamburom. Galerija u hramu će isto biti sagrađena od drveta, a plafon u vidu lučnog svoda od drvenih dasaka.
Posebna pažnja pri oblikovanju objekta usmerena je na kompoziciju, odnose masa, proporcije i obradu detalja. Glavna masa objekta ima oblik izduženog krsta čiji su krakovi pokriveni strmim dvovodnim krovovima, a njen istočni deo u obliku polovine kupe. Akcenat zdanju daje drvena prizmatična kupola, sa krovom u obliku osmostrane piramide, ali oblikovana na savremen način.
Zvonara je zamišljena kao poseban objekat severozapadno od hrama, a severno od ulaznog trema crkve. Osnovna koncepcija i oblik takođe su nastali po uzoru na naše stare drvene zvonare, građene u nekim srpskim manastirima i seoskim crkvama. Ona ne predstavlja nijednu njihovu kopiju, već su samo poslužile kao putovođa za ovovremeno oblikovanu drvenu zvonaru, prilagođenu novim potrebama i načinu gradnje u 21. stoleću.
U prizemnom delu zvonare planirana ja prodavnica sveća i crkvene štampe (7,50 kvadrata), a sa južne strane prema hramu gorionik i prostor za paljenje sveća sa nadstrešicom. Prizemni deo zvonare gradiće se od klasičnog čvrstog materijala, betona, kamena i opeke, a gornji od drveta. Vrh zvonare oslanjaće se na drvene stubove i grede sa potrebnim ukrutama, ali oblikovanim na malo savremeniji način. Projektom je planiran četvorovodni krov na vrhu zvonare i nadstrešice iznad svake etaže.
– U arhitektonskom pogledu, pri izradi ovog projekta trudio sam se da ostvarim vezu sa najlepšim sličnim uzorima srpske crkvene arhitekture. Posebno se pri izradi projekta vodilo računa da se i crkva i zvonara svojim masama, oblikom, ali i primenjenim materijalima i bojama uklope u okolni prostor i ambijent, ali i ostvare religioznost – ističe dr Radovanović, profesor i arhitekta.
Crkva u Vidovi podiže se priloški, kao i većina naših hramova, rekoše da je za ovo delo potrebno oko 9,5 miliona dinara. I kazali su nam da će tek kad posao bude priveden posletku objaviti kome je svecu hram posvećen.
Inače, trojica potonjih srpskih patrijarha duhovnim stopama pripadali su čačanskom kraju. Njegova svetost German (Hranislav Ćorić), koji je na čelu SPC bio od 1958. do 1990, službovao je kao paroh (1927 – 1931) u Miokovcima 12 kilometara severno od grada, i predavao veronauku u čačanskoj Gimnaziji. Nasledio ga je patrijarh Pavle (Gojko Stojčević), zamonašen 1948. u Blagoveštenju, u Ovčar Banji kod Čačka. Od Miokovaca, preko Vidove do Ovčar Banje, gorskim besputom ima samo oko 15 kilometara.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
