Ljubavni ples šarki

S proleća, kad sunčevi zraci ugreju tle i prođe opasnost od jutarnjih mrazeva, iz skrovišta u kojima su prespavale zimu izmile šarke (Vipera berus). Primerci ove otrovne zmije, poznate i pod imenom riđovka, mogu se sresti širom Evrope, Rusije i Kine, sve do Tihog okeana na istoku. Šarka je prepoznatljiva po krupnoj trouglastoj glavi i cikcak šari koja se proteže duž leđa. Telo joj je uglavnom smeđe, mada postoje i potpuno crne (melanistične) zmije. Ova vrsta može da naraste do sedamdesetak santimetara, a ženke su krupnije od mužjaka.

Zimi se mnoštvo ovih otrovnica okuplja u zajedničkim „spavaonicama” u napuštenim podzemnim jazbinama. Ponekad ispuze i tokom zime kako bi se sunčale na snegu. U proleće, kad napuste skrovište, nekoliko dana se sunčaju kako bi se zagrejale, a zatim mužjaci i ženke prionu na stvaranje potomstva. Pare se krajem aprila i početkom maja, obično svake druge godine, a mladunci se rađaju krajem leta. Mužjak pronalazi ženku sledeći njen mirisni trag, a zatim zmije započinju ljubavni ples, puzeći jedna uz drugo.

Za razliku od zmija koje nose jaja, ove otrovnice oplođena jajašca čuvaju u stomaku, a zatim na svet donose živorođene mladunce. Mlade zmije, dugačke dvadesetak santimetara, minijaturna su kopija roditelja: otrovne su i odmah sposobne da se brinu o sebi. Hrane se malim gušterima i žabama, a kada dostignu dužinu od tridesetak santimetara, počinju da jedu isto što i odrasle zmije: krupnije guštere i žabe, manje sisare i ptičja jaja.

Ova otrovnica ima dobar vid, koji joj je neophodan pošto najčešće lovi u sumrak. Njene uši se ne vide – zvuk putuje kroz kožu, preko kostiju, do bubne opne. Ukus i miris oseća uz pomoć jezika. Svoje najjače oružje – otrov – čuva u pljuvačnim žlezdama sakrivenim iza očiju. Ove žlezde povezane su sa dva šuplja zuba u gornjoj vilici.

(/slika2)Šarka svoju žrtvu čeka u zasedi, a zatim je munjevito napada, ubrizgava otrov u njeno telo i čeka da počne da deluje. Njen otrov je opasan za sitne životinje, ali ljudi retko stradaju od njega. Ove otrovnice retko napadaju čoveka – najčešće u samoodbrani, kada su životno ugrožene. Većinu vremena provode usamljene među krečnjačkim stenama, u šumama, na proplancima i sunčanim padinama, a mogu se pronađi i pored potoka i jezera, na nadmorskoj visini do 1.500 metara.

Mlade šarke brzo rastu i prvi put se presvlače već dva do tri dana po dolasku na svet. Uz majku ostaju nekoliko dana, iako ona na njih ne obraća pažnju. Mnogi mališani ne prežive prvu godinu. Umiru od gladi, stradaju kao žrtve grabljivaca ili se smrznu tokom zime. Odraslim zmijama preti opasnost od lisica, jazavaca i ptica grabljivica. U našoj zemlji šarke su, kao ugrožena vrsta, pod zaštitom države.

D. D.