Gledaoci gube bitku sa kablovskim operaterima

Svaku promenu cena, kako kaže Papović, trebalo bi da odobri Republička agencija za telekomunikacije i poštanske usluge (RATEL). U ovoj agenciji kažu da je „Zakonom o elektronskim komunikacijama propisana obaveza operatera da pretplatnika, najmanje mesec dana unapred, obavesti na pogodan način o nameri jednostrane izmene uslova ugovora, kao i o pravu pretplatnika na raskid ugovora pre isteka perioda na koji je zaključen.”

Međutim, zakonom nije definisano šta konkretno podrazumeva „pogodan” način informisanja.

U svakom slučaju, pretplatnik ima pravo da, nakon prijema obaveštenja o jednostranoj izmeni uslova ugovora, raskine ugovor bez obaveze plaćanja troškova ovog raskida. Ovakav ishod moguć je, kako kažu u RATEL-u, ukoliko se najavljenim izmenama „bitno menjaju uslovi pod kojima je ugovor zaključen na način koji nije na korist pretplatnika, a naročito u pogledu specifikacije usluga (sadržaj paketa) i uslova za korišćenje usluga pod ponuđenim promotivnim pogodnostima.”

To znači da operateri ne bi smeli ni da menjaju sadržaj paketa koji je izabrao korisnik bez prethodnog obaveštenja, ali i da korisnik ima pravo da raskine ugovor ukoliko nije zadovoljan novim izborom kanala.

Međutim, po svemu sudeći, korisnik mora da ima dokaz da su određeni kanali bili deo njegovog paketa.

Predstavnici RATEL-a, u pisanim odgovorima na naša pitanja, navode da bi „lista kanala koji čine određeni paket trebalo da bude definisana tačno određenim nazivima tih kanala”. Ta lista kanala morala bi da bude sadržana u ugovoru ili njegovom prilogu.

Osim toga, zakonom je propisana prekršajna odgovornost za operatera i za odgovorno lice ukoliko propusti da pretplatnicima najavi nameru „jednostrane izmene uslova ugovora”. Reč je o novčanim kaznama koje se kreću od pola miliona do dva miliona dinara za pravno lice, i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice.

Nažalost, sve ove zakonske odredbe najčešće predstavljaju mrtvo slovo na papiru. U većini ugovora koji novi korisnici potpisuju sa SBB-om nisu pobrojani kanali koji čine određeni paket, već se o sadržaju paketa korisnici informišu na sajtu.

Stanko Crnobrnja, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, podseća da su pre desetak godina službenici SBB-a, uz ugovor, korisnicima davali i knjižicu sa spiskom kanala. Međutim, odavno to ne čine.

Postavlja se pitanje, kako kaže Crnobrnja, koliko je operatera zaista kažnjeno zbog jednostrane izmene ugovora.

– Amerikanci ne mogu da se načude gde su došli jer posluju po zakonu, a praktično rade šta god hoće. Ne postoji nijedan propis koji direktno uređuje tržišna pravila i odnose između distributera-operatera i korisnika njihove usluge. Dakle, operaterima je dozvoljeno da praktično rade onako kako oni hoće i po pitanju uslova ugovaranja usluge i po pitanju cena i po pitanju promene uslova – upozorava Crnobrnja.

Podsećamo da je SBB kupila „Junajted grupa”, tačnije američki KKR fond, na čijem je čelu Dejvid Petreus, nekadašnji šef CIA i komandant američkih snaga u Iraku.

Objašnjavajući nedorečenost i zamršenost naših propisa, Crnobrnja kaže da bi svako ko misli da je oštećen od strane operatera trebalo da piše prigovor RATEL-u, a onda ova agencija, ukoliko smatra da je to neophodno, obaveštava inspekciju, koja bi trebalo da izađe na teren, razmotri situaciju i eventualno napiše kaznu.

– Sve ovo može da traje godinama. To znaju i sami građani, pa najčešće unapred odustaju od borbe za svoja prava. Postoje generalni propisi o zaštiti potrošača, ali to znači da oštećeni korisnik sam mora da pokrene sudski spor sa neizvesnim ishodom. Ovakvi propisi ne štite građanina, već idu naruku velikim kompanijama – dodaje naš sagovornik.

Koliko je SBB veliki igrač na našem tržištu dovoljno govori podatak iz njegovog finansijskog izveštaja za 2016. godinu. Tu godinu završio je sa prihodima od čak 173,5 miliona evra (oko 21 milijarda dinara), ali i sa gubitkom od 5,3 miliona evra (645,6 miliona dinara). Godinu dana ranije, 2015, prihod SBB-a iznosio je oko 20 milijardi dinara, ali je poslovao sa dobitkom od 8,1 milion evra (996,6 miliona dinara).

Ni ovog puta predstavnici ove velike kompanije nisu odgovorili na pitanja naše redakcije koja smo im uputili još pre nedelju dana.

Čak 70 odsto građana gleda TV program preko kabla

Kablovska distribucija TV programa postala je dominantan vid distribucije u Srbiji i ima više od 70 odsto učešća na tržištu, što daleko prevazilazi procente u drugim evropskim državama, reči su Stanka Crnobrnje. On upozorava da vertikalna integracija u medijima nije precizno regulisana, što znači da distributeri kablovskih TV programa mogu istovremeno da budu i proizvođači programa namenjenih sopstvenoj distributivnoj mreži.

– Sve to, kombinovano sa potpunom slobodom u izboru koji će konkurentski kanal da pusti u distribuciju, dovodi distributera u položaj u kojem favorizuje sopstvene kanale. I tu već imamo krajnje nepovoljnu situaciju u kojoj je narušen osnovni princip ravnopravnosti tržišnih uslova – kaže profesor Crnobrnja.

Bez statistike o žalbama na rad kablovskih operatera

U pisanim odgovorima na pitanja koja smo uputili RATEL-u navedeno je da oni dobijaju prigovore građana na rad operatera elektronskih komunikacija koji se najčešće odnose na visinu računa i kvalitet usluge. Ova agencija, kako je navedeno, ne vodi posebnu statistiku o prigovorima na rad kablovskih operatera.

„RATEL-u se povremeno obraćaju građani u vezi sa problemom jednostrane izmene uslova ugovora od strane operatera elektronskih komunikacija, i to se ne odnosi samo na kablovske operatere, već i na druge operatere elektronskih komunikacija, u vezi sa čim RATEL postupa, i ukoliko utvrdi nepravilnost u postupanju operatera, upućuje prijavu resornom ministarstvu, koje, u skladu sa zakonom, obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti elektronskih komunikacija”, navedeno je u pisanim odgovorima na pitanja koja smo uputili RATEL-u.