Ko to kaže, ko to laže...

Srbiji preti ruska okupacija, naime Rusija razvija novi način ratovanja, doktrinu vojnog nastupanja iz domova kulture. Lepo izgradiš 70 ruskih domova kulture u Srbiji i onda iz dvorišta tih domova  u jednom trenutku nahrupe Rusi sa tenkovima i začas okupiraju Srbiju.

Ajde, reći će mnogi, ne radi se to danas tako, nemoj da budeš bukvalista, postoji hibridno ratovanje kroz medije, nastupe kulturnih društava, gostovanje muzičkih grupa, nastupe književnika,  sve to nije naivno. Istina, bitka za duše građana Srbije vodi se i kulturom, nismo mi uzalud u bivšoj nam SFRJ govorili „da se domovina brani kulturom i lepotom”.

Elem, uvaženi gospodin Nenad Čanak reče pre neki dan na TV Pink „kako Rusija gradi 70 domova kulture u Srbiji”. Bio sam iznenađen tom tvrdnjom, Rusija je odjednom postala silno bogata pa samo tako rasipa pare na 70 domova kulture u Srbiji, a koliko znam status grada u Srbiji ima dvadesetak gradova, pa mi je logična dilema gde to onda Rusi grade tih 70 domova kulture? U Malom Mokrom Lugu, Iđošu, Svilajncu, Prislonici? To su sve strategijska mesta za Ruse u doktrini hibridnog ratovanja? U Kremlju očito znaju za važnost Malog Mokrog Luga u budućim sukobima na Balkanu?

Možda i znaju, jer su u Mali Mokri Lug bežali Beograđani pred bombardovanjem Engleza i Amerikanaca za Uskrs 1944. godine. Znaju u Kremlju i za Prislonicu kod Čačka, jer su meštani Prislonice ratovali protiv Vermahta u Drugom svetskom ratu, a kada su „bageristi” iz Čačka 5. oktobra 2000. krenuli na Beograd, ovi iz Prislonice su blokirali put sa Ibarske, gore u brdo put Prislonice, rekavši „da odozdo nadiru Nemci”.

Bio bih stoga neizmerno zahvalan  gospodinu Čanku da me prosvetli odakle taj podatak o 70 ruskih domova kulture u Srbiji, budući da znam da u Srbiji postoji samo jedan (1) ruski dom kulture. Što je istina, koja se da proveriti. Ruski domovi kulture nisu razna udruženja naših građana tipa „Volimo Vladimira Putina”, jer ko brani našim građanima da osnuju i udruženja tipa „Volimo Trampa i Melaniju”? Posebno, Melaniju...

Dopuštam da je neko iz neke obaveštajne zajednice krivo obavestio gospodina Čanka o 70 zvaničnih domova kulture. To je sasvim moguće, budući je gospodin Čanak u toj TV emisiji ustvrdio kako je istog dana u američkom Kongresu, prilikom kongresnog preslišavanja, vodio verbalni rat sa onima koji su krivo optuživali Beograd za odnos prema Mađarima u Vojvodini i odmah zatim, ili čak istovremeno, u drugoj dvorani se suprotstavio onima koji su nešto talambasali protiv Srbije oko Kosova.

I kaže gospodin Čanak, kako je sam platio kartu do Vašingtona da se tamo u Kongresu bori za interese države Srbije. Baš  lepo od gospodina Čanka, tako se bori za ovu državu.

Doduše, malo mi smeta to poređenje gospodina Čanka, kada je reč o „70 ruskih domova kulture u Srbiji”, sa nemačkom organizacijom „Kulturbund” u vreme Kraljevine Jugoslavije, jer gospodin Čanak reče kako su iz „Kulturbunda” kasnije regrutovani pripadnici SS divizije „Princ Eugen”, što je tačno kada je u pitanju „Kulturbund”, koji su činili pripadnici nemačke nacionalne manjine u Srbiji.

Pa me muči, da li je to gospodin Čanak hteo da kaže kako će iz „70 ruskih domova kulture u Srbiji” jednog lepog dana, a možda i pre, izmarširati pripadnici ruskog SPECNAZA, vojnici  vazdušnodesantnih jedinica, ili agenti FSB-a u velikom broju, pošto Rusa u Srbiji kao nacionalne manjine skoro da i nema?

I zato gospodin Čanak traži da  Srbija kaže istorijsko „ne” Rusiji kao 1948. I podseća našu javnost kako su posle 1945. prošli Mađari i Rumuni koji nisu rekli Rusima istorijsko „ne”. Gospodin Čanak je  osvedočeni antifašista, a zaboravlja da su Mađarska, Rumunija i Bugarska još 1941. rekli Hitleru „da”. Pa zato 1945. nisu ni mogli da kažu Rusima „ne”. Mala sitnica, izgubili rat.

Kaže gospodin Čanak, kako je EU, pre svega Nemačka, dala veliku novčanu pomoć Srbiji posle demokratskih promena 2000. godine, a da Rusija nije dala ništa. Silno bih voleo da znam gde su sve završili ti novci iz EU i Nemačke, pošto se to slaže sa već legendarnim pitanjem gospodina Čanka: „Gde su naši novci”. Pošto novci iz Rusije tada nisu ni mogli da stignu, jer je „ekipa” iz 5. oktobra zabranila osnivanje ruskih banaka i ulazak ruskog kapitala u Srbiju.

Naravno, ima i u Rusiji tajkuna, ali verovatno nisu skloni da daju novac na ruke, pa iz ruku u postave naših kaputa, pa fiju iz Segedina preko granice. Ili su čuli da lova već curi od onih koji su nam bombardovanjem 1999. naneli štetu od najmanje 50 milijardi dolara. Samo što lova nije curela u državne, već u privatne džepove.

Moskva je opet optužena da traži diplomatski status za srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu. Uzalud Rusi ponavljaju da ne traže diplomatski već tehnički status kakav imaju i pripadnici međunarodnog Crvenog krsta. Uzalud, jer gospodin Čanak sumnja da će u taj centar, zahvaljujući tom statusu, onda ilegalno stići sistem S-300, ili rakete „topolj”. Ti sistemi, plus 70 ruskih kulturnih centara u Srbiji i Amerika je na kolenima. 

Srbija međ’ bleferima...