Decu u Srbiji zbrinjava 5.500 porodica

„U užem gradskom jezgru na prste jedne ruke mogu se prebrojati porodice koje vode računa o deci. Primera radi, na teritoriji opštine Savski venac postoji samo jedna hraniteljska porodica a broj hranitelja na Vračaru i Starom gradu je više nego simboličan. Zbog toga ćemo u narednom periodu razvijati urbano hraniteljstvo i trudićemo se da ’podmladimo’ hraniteljske porodice, jer podaci govore da preko polovine hranitelja ima između 51 i 65 godina. Ne želimo da minimiziramo značaj velikog životnog i roditeljskog iskustva koji imaju ljudi u šestoj i sedmoj deceniji života, ali za veoma malu decu potrebni su i fizička i mentalna snaga”, priča Mirjana Novakov.

Zahvaljujući intenzivnoj kampanji Centra za porodični smeštaj dece i omladine, broj porodica koje žele da na svojoj trpezi naprave mesta za još jedan dečji tanjirić je – utrostručen u odnosu na pre nekoliko godina, a prema podacima Ministarstva za rad u Srbiji postoji oko 5.500 hraniteljskih porodica. Na evidenciji Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd u 2017. godini nalazilo se 767 hraniteljskih porodica i 1.165 dece. Samo u toku prethodne godine 142 dece smešteno je u hraniteljske porodice, a broj hraniteljskih porodica povećao se za 47.

U poslednjem periodu stručnjaci Centra za porodični smeštaj radili su na edukaciji hranitelja za specijalizovano hraniteljstvo namenjeno deci sa smetnjama u razvoju, za urgentno hraniteljstvo – za decu koja se izmeštaju iz ugrožavajućih situacija i za predah hraniteljstvo koje podrazumeva privremeno izmeštanje dece s teškim razvojnim smetnjama u hraniteljsku porodicu, kako bi njihovi roditelji predahnuli od obaveza.

„Samo u toku prošle godine oko 40 beba pravo iz porodilišta smešteno je u naručje hranitelja. Nekim mamama trudnoća se desila dok su pravile planove za budućnost pa nisu bile spremne za novu životnu ulogu, a neke su donele na svet decu s razvojnim smetnjama koje nisu u stanju da gaje. Za svu ovu decu država je treći roditelj i ima obavezu da pronađe usvojitelje ili hranitelje – baš kao i za mališane koji su žrtve porodičnog nasilja i one čijim je očevima i majkama oduzeto roditeljsko pravo. Zbog toga je selekcija hranitelja toliko stroga i zahtevna – mi ne smemo da traumatizovano dete poverimo na staranje osobama koje nemaju kapacitet njega gaje na adekvatan način. Hraniteljstvo je specifično, teško i odgovorno zanimanje koje se obavlja u saradnji sa savetnicima Centra za hraniteljstvo a svi hranitelji svake dve godine prolaze procenu podobnosti”, objašnjava naša sagovornica.

Mirjana Novakov dodaje da je pravilnikom o hraniteljstvu predviđeno da savetnik najmanje jednom mesečno obilazi porodicu, a samo tokom prethodne godine 67 hraniteljskih porodica izgubilo je licencu za hraniteljstvo – iako je najčešći razlog odustajanje od hraniteljstva, ima i onih koji su tu licencu izgubili jer su neadekvatno brinuli o detetu.

„Treba reći da trećinu svih hraniteljskih porodica čine srodničke porodice – u našoj sredini hraniteljstvom se obično bave bake i deke koji preuzimaju brigu o detetu kada se očevima i majkama oduzme roditeljsko pravo zbog neadekvatnog staranja o detetu ili zbog bolesti koja onemogućava adekvatno staranje o detetu. Dobro je kada dete ostane u krugu porodice i kada detinjstvo provodi uz osobe koje poznaje i koje čine deo njegove proširene porodice, ali naglašavamo da i rođaci moraju da prođu kroz obuku za hraniteljstvo”, ističe psiholog Centra za porodični smeštaj i usvojenje Svetlana Milenković.

Govoreći o motivaciji za hraniteljstvo, ona kaže da je najčešće reč o ogromnoj ljubavi prema detetu. Zanimljivost vezana za hranitelje glasi da se većina njih ostvarila u roditeljskoj ulozi i za hraniteljstvo se opredeljuju iz potpuno altruističnih motiva. Neki od njih i sami imaju malu decu koja su presrećna što su im u dom stigli brat ili sestra, a neki su decu izveli na put pa imaju sindrom „praznog gnezda”.