Holivudske zvezde na beogradskoj kaldrmi

Beogradske ulice su ponovo postale deo filmske scenografije: filmadžije iz belog sveta predvodi slavni francuski režiser Lik Beson, a u filmskoj ekipi su ruska glumica i foto-model Saša Lus, Helen Miren, Luk Evans ... Snima se krimi-triler „Ana”.

I druge kinematografske kuće iz sveta rado koriste naše gradove, prirodu, ali i profesionalne usluge filmskih radnika u Srbiji. Ovde su već snimale holivudske zvezde: Ben Kingsli, Pirs Brosnan, Kevin Kostner, Džon Kjuzak, Natali Dormer i Džesika Čestin, koja je 2010. godine snimala u Beogradu Šekspirov „Koriolan” sa Ralfom Fajnsom, Vanesom Redgrejv i Džeraldom Batlerom. Fajns se lane vratio u našu zemlju sa novim projektom o životu čuvenog baletana Rudolfa Nurejeva – „Bela vrana”.

Zašto je Srbija zanimljiva „filmadžijama” iz sveta, i šta ona ima od toga? Po čemu smo postali konkurentni susednim zemljama, pre svega Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji ali i Hrvatskoj (tu su snimani „Ratovi zvezda” i serija „Igra prestola”) koje su doskora važile za najpoželjnija evropska filmska odredišta, pitamo Milicu Božanić iz Srpske filmske asocijacije.

Koji su još međunarodni filmski projekti najavljeni za 2018?

U toku su pripreme za početak snimanja jednog britanskog, imamo najave za nekoliko indijskih filmova i jednu veoma zanimljivu veliku TV koprodukciju. Sa američkim studijima se pregovora, ali dok se snimanja ne završe ne možemo o tome da govorimo.

Koliko je, u poslednjih desetak godina, u Srbiji bilo stranih filmskih ekipa, šta su ovde snimali?

Od 2009. godine pod brendom „Snimajte u Srbiji”, Srpska filmska asocijacija okuplja poznate produkcijske kuće, studije, rental kompanije i postprodukcijske studije za obradu zvuka i vizuelne efekte, i aktivno promoviše Srbiju na međunarodnom filmskom tržištu. Ovde je snimljeno pedesetak dugometražnih projekata iz svih delova sveta.

Koje su najtraženije lokacije u našoj zemlji?

Smederevska tvrđava, valjevski Tešnjar, Dunavska ulica u Novom Sadu, Pančevačka svilara i napušteni fabrički kompleksi, a u Beogradu Beli dvor, Luka Beograd, Dorćol, Gradska skupština... Srbija je studio pod otvorenim nebom!

Kakve još pogodnosti Srbija nudi stranim filmskim kompanijama?

Isplativost snimanja je prvi faktor konkurentnosti. Ministarstvo privrede je 2016. uvelo program podsticaja, koji investitorima u audiovizuelnu produkciju vraća 20 odsto sredstava utrošenih u Srbiji. Podsticaji – u nekim zemljama i do 45 odsto – bili su glavni razlog zašto je Holivud prvo prebegao u Kanadu, potom u London, pa Prag i Budimpeštu. Danas gotovo da nema zemlje na planeti koja ne nudi neke vrste poreskih ili drugih vrsta olakšica kako bi privukla filmsku produkciju.

Na koje se sve načine naši filmski radnici uključuju u strane filmske projekte u Srbiji?

Stranim filmskim ekipama potrebni su glumci, reditelji, kostimografi, slikari koji rade na izradi zahtevnih scenografija, arhitekte, dizajneri, direktori fotografija i asistenti kamere. Tu je i veliki broj koordinatora, asistenata i članova tehničkog tima, pa ceo jedan krug ljudi koji brinu o ekipi i logistici u vezi sa dolaskom u zemlju i snimanjem na različitim lokacijama. Imamo veliki broj stvaralaca koji rade u domenu vizuelnih efekata, dizajnu zvuka, komponovanju muzike i montaži, ali nedostaje ozbiljan postprodukcijski studio u kojem će svi ti delovi procesa biti objedinjeni.

Ima tu koristi i za druge delatnosti – ugostitelje, hotelijere, prevoznike...?

Filmske ekipe su pokretne fabrike koje po projektu angažuju od 50 do 150 profesionalaca, prevoze velike količine opreme i ljudi, troše usluge smeštaja i hrane, grade i ruše scenografije u roku od nekoliko dana ili nedelja, koriste mobilne kancelarije, veliki broj avio-letova i dolaze u kontakt sa najrazličitijim dobavljačima i saradnicima. Računice pokazuju da na svaki dolar utrošen u produkciju još 2,5 dolara ostaje u privredi zemlje gde se snima.

Zašto stranci ne snimaju više i češće u Srbiji?

Prepreke su nedostatak iskusnih filmskih profesionalaca, širenje studijskih kapaciteta i ukrupnjavanje firmi koje pružaju produkcijske usluge. Iako u Srbiji postoje profesionalci svih kategorija potrebnih za produkciju filma, trenutno zbog velikog broja filmova i igranih sadržaja koji se snimaju nema dovoljno filmskih asistenata, koordinatora i tehničara kako bi se odgovorilo na sve zahteve i upite iz inostranstva.

Koliko novca ovde ostave strane filmske kompanije?

Pre uvođenja podsticajnog programa, one su donosile između osam i 10 miliona evra godišnje. Već u prvoj godini primene podsticaja iznos je gotovo 30 miliona evra, a očekujem da će u 2018. premašiti ovu brojku. Poređenja radi, u Hrvatskoj je 2017. bila rekordna sa oko 28 miliona evra stranih projekata, Češka je zaradila 128 miliona, a Mađarska je apsolutni rekorder sa gotovo 400 miliona evra! Pred nama se prostor za ozbiljan rast tek otvara. U ovom trenutku trebalo bi raditi na jačanju sveukupnih kapaciteta filmske industrije, ali i firmi i usluga na koje se ona oslanja, recimo na otvaranju hotela izvan velikih gradova, kako bi lokacije širom zemlje bile dostupne za snimanje većih timova.

Uporedo sa stranim snimanjima u Srbiji, raste i interesovanje za postprodukcijske usluge koje naše firme nude?

Tako je, zato je naša misija da uspostavimo filmski sektor kao snažan i stabilan deo kreativne industrije i domaće ekonomije, a istovremeno Srbiju pozicioniramo kao savremenu, kvalitetnu i profesionalnu zajednicu iz koje dolaze globalno prepoznatljivi projekti, pojedinci i firme.

Alfred Hičkok je, prilikom jedne posete Beogradu, poželeo da snima u Rimskom bunaru, ali to nikad nije ostvario. Međutim, neki drugi poznati režiseri su snimali u Beogradu u vreme bivše Jugoslavije?

Sidni Polak, Lilijana Kavani...

Šansa za posao

Najveća domaća produkcijska kuća „Work in progress”, preko koje je realizovano dve trećine stranih filmskih projekata u Srbiji, u saradnji sa Nacionalnom agencijom za zapošljavanje, predložila je da se organizuju kursevi za deficitarna zanimanja u filmskoj industriji. Tako bi šansu za posao dobili električari, stolari, frizeri, šminkeri, slikari i računovođe. Da bi privukli više stranih „filmadžija”, ističu u „Work in progress”, nedostaju nam i studijski kapaciteti. Imaju ih samo RTS (za sopstvene potrebe), „Pink” i „Avala”. Zato je, recimo, Warner bros, nakon što je kod nas snimio pilot epizodu za „Kripton”, ovu seriju odlučio da snima u Belfastu gde ima slobodnih studija. I neki drugi strani producenti iz istog razloga odlaze u Mađarsku i Češku.