Predrasude guše upotrebu ćirilice na internetu
Korišćenje ćirilice na internetu našim ljudima je omogućeno pre šest godina, kada je na Svetog Savu zvanično pušten u rad ćirilični domen .srb, koji pruža mogućnost jednake pretrage po svetskoj mreži kao i mnogo popularniji i češće korišćen latinični domen .rs. Na dan kada je naše matično pismo izjednačeno sa ostalima na internetu podsetili su se na panel diskusiji „Ćirbasters” i predstavnici Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).
Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija u RNIDS-u, naglasio je da je puštanjem u rad domena .srb on postao drugi ćirilični domen koji se masovno koristi na svetskoj mreži, odmah posle ruskog, koji nosi oznaku .rf.
Ono što možda i najviše govori u prilog korišćenju ćirilice na internetu jeste činjenica da društvene mreže poput „Fejsbuka” i „Tvitera” dozvoljavaju da korisnici tim pismom pišu svoja imena, sve postove, odnosno objave, pa i da njime obeležavaju popularne haštagove, takozvane prečice koje vode do neke teme.
Čak je i poželjno da se komunikacija naših građana na društvenim mrežama obavlja ćirilicom, jer se događa da administratori tih mreža latiničnim tekstovima dodeljuju hrvatsku odrednicu. Budući da je ćirilično pismo prilično rasprostranjeno na planeti, ono ima i solidnu podršku u svetu interneta, gde pretraživač „Gugl”, na primer, svojim korisnicima nudi mogućnost da, u okviru skoro 10 odsto raspoloživih fontova, koriste i ćirilicu.
Sve teorije o popularnosti i „izuzetnosti” latinice na internetu pobija i podatak da je ruska ćirilica drugo najzastupljenije pismo na svetskoj mreži, posle engleskog alfabeta, a pre japanskog, kineskog i ostalih pisama. Analize govore i da je u Srbiji odnos korišćenja latinice i ćirilice na internetu 70 naspram 30, ali bojažljivost prema korišćenju punog kapaciteta ćiriličnog pisma i dalje je veoma zastupljena. Uz pomoć predstavnika RNIDS-a došli smo do podatka da je na jučerašnji dan u Srbiji registrovano blizu 100.000 latiničnih domena, dok je od puštanja u etar oznake .srb kod nas za šest godina registrovano jedva nešto više od 2.500 ćiriličnih domena.
Kao prelomna godina u nastojanjima da se koriste nelatinični domeni na internetu uzima se 2003, kada je Unesko usvojio preporuku kojom se sugeriše ravnopravno korišćenje različitih jezika i pisama na svetskoj mreži. Iako je od tada prošlo 15 godina, tek pre devet godina omasovila se pojava nacionalnih internet domena na nelatiničnim pismima.
Uprkos gotovo izjednačenim mogućnostima datim za korišćenje ćirilice, kao i drugih pisama, vlasnici domaćih sajtova i dalje gaje žestoke predrasude o upotrebi našeg matičnog pisma na svetskoj mreži. U prilog tome govori i podatak koji je Sibin Grašić, veb developer, izneo na pomenutom skupu. On je naglasio da je manje od dva odsto od ukupnog broja sajtova u našoj zemlji pisano ćirilicom, na takozvanoj vordpres platformi, koja je jedna od najpopularnijih u Srbiji, jer je, prema nezvaničnim istraživanjima, na njoj izgrađeno oko 80 odsto internet portala u našoj zemlji.
Rusija i Srbija prve uvele nacionalno pismo na internet
Poštujući svoja matična pisma, tridesetak zemalja se do sada odlučilo da uvede nacionalne internet domene na njima. Tu spadaju najveće i najmnogoljudnije zemlje sveta, kao što su Rusija, Kina i Indija, kao i arapske zemlje.
Nacionalni internet domen na svom zvaničnom pismu prva je uvela Rusija, zatim je to učinila Srbija, a taj primer sledili su i Ukrajina, Kazahstan, Mongolija, Makedonija, Belorusija i Bugarska. U međuvremenu su i stari i često korišćeni domeni .com. i .org dobili svoje ćirilične verzije, što je usledilo i za domen Evropske unije .eu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
