Предрасуде гуше употребу ћирилице на интернету
Коришћење ћирилице на интернету нашим људима је омогућено пре шест година, када је на Светог Саву званично пуштен у рад ћирилични домен .срб, који пружа могућност једнаке претраге по светској мрежи као и много популарнији и чешће коришћен латинични домен .rs. На дан када је наше матично писмо изједначено са осталима на интернету подсетили су се на панел дискусији „Ћирбастерс” и представници Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС).
Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација у РНИДС-у, нагласио је да је пуштањем у рад домена .срб он постао други ћирилични домен који се масовно користи на светској мрежи, одмах после руског, који носи ознаку .рф.
Оно што можда и највише говори у прилог коришћењу ћирилице на интернету јесте чињеница да друштвене мреже попут „Фејсбука” и „Твитера” дозвољавају да корисници тим писмом пишу своја имена, све постове, односно објаве, па и да њиме обележавају популарне хаштагове, такозване пречице које воде до неке теме.
Чак је и пожељно да се комуникација наших грађана на друштвеним мрежама обавља ћирилицом, јер се догађа да администратори тих мрежа латиничним текстовима додељују хрватску одредницу. Будући да је ћирилично писмо прилично распрострањено на планети, оно има и солидну подршку у свету интернета, где претраживач „Гугл”, на пример, својим корисницима нуди могућност да, у оквиру скоро 10 одсто расположивих фонтова, користе и ћирилицу.
Све теорије о популарности и „изузетности” латинице на интернету побија и податак да је руска ћирилица друго најзаступљеније писмо на светској мрежи, после енглеског алфабета, а пре јапанског, кинеског и осталих писама. Анализе говоре и да је у Србији однос коришћења латинице и ћирилице на интернету 70 наспрам 30, али бојажљивост према коришћењу пуног капацитета ћириличног писма и даље је веома заступљена. Уз помоћ представника РНИДС-а дошли смо до податка да је на јучерашњи дан у Србији регистровано близу 100.000 латиничних домена, док је од пуштања у етар ознаке .срб код нас за шест година регистровано једва нешто више од 2.500 ћириличних домена.
Као преломна година у настојањима да се користе нелатинични домени на интернету узима се 2003, када је Унеско усвојио препоруку којом се сугерише равноправно коришћење различитих језика и писама на светској мрежи. Иако је од тада прошло 15 година, тек пре девет година омасовила се појава националних интернет домена на нелатиничним писмима.
Упркос готово изједначеним могућностима датим за коришћење ћирилице, као и других писама, власници домаћих сајтова и даље гаје жестоке предрасуде о употреби нашег матичног писма на светској мрежи. У прилог томе говори и податак који је Сибин Грашић, веб девелопер, изнео на поменутом скупу. Он је нагласио да је мање од два одсто од укупног броја сајтова у нашој земљи писано ћирилицом, на такозваној вордпрес платформи, која је једна од најпопуларнијих у Србији, јер је, према незваничним истраживањима, на њој изграђено око 80 одсто интернет портала у нашој земљи.
Русија и Србија прве увеле национално писмо на интернет
Поштујући своја матична писма, тридесетак земаља се до сада одлучило да уведе националне интернет домене на њима. Ту спадају највеће и најмногољудније земље света, као што су Русија, Кина и Индија, као и арапске земље.
Национални интернет домен на свом званичном писму прва је увела Русија, затим је то учинила Србија, а тај пример следили су и Украјина, Казахстан, Монголија, Македонија, Белорусија и Бугарска. У међувремену су и стари и често коришћени домени .com. и .org добили своје ћириличне верзије, што је уследило и за домен Европске уније .eu.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
