Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срцем пишем ћирилицу

Са­бор деч­јег ства­ра­ла­штва у Ба­ва­ни­шту по­кре­нут је пре че­тврт ве­ка, оку­пља шко­лар­це из Ср­би­је, Евро­пе и све­та
Срцем пишем ћирилицу
(Удружење Дани ћирилице)

Ба­ва­ни­ште – Пру­жи ру­ке у за­гр­љај, осе­ти мир и љу­бав, до­дир­ни сло­бо­де бес­крај, ме­рак го­лем и љу­бав. Та то­пли­на не­ће про­ћи, та љу­бав не­ма крај, са­да отво­ри очи – то је мој за­ви­чај, сти­хо­ви су пе­сме „За­ви­чај” Вра­њан­ке Ви­ле Со­ко­ло­вић, уче­сни­це „Да­на ћи­ри­ли­це” у ју­жно­ба­нат­ском Ба­ва­ни­шту. У го­ди­ни ју­би­ле­ја 25. Са­бор деч­јег ства­ра­ла­штва по­звао је мла­де да по­сле, ка­ко по­ру­чу­ју, нај­ску­пљих срп­ских ре­чи – Ве­ре, На­де, До­бро­те, Ми­ло­ср­ђа, Ко­лев­ке, Бра­та, Мај­ке, Ча­сти и За­ви­ча­ја – ово­га пу­та про­ми­шља­ју и ства­ра­ју на те­му „Ср­цем пи­шем ћи­ри­ли­цу”.

На по­зив ма­ни­фе­ста­ци­је ко­ја при­ље­жно не­гу­је срп­ски је­зик и пи­смо при­сти­гла су 4.734 ра­да – ли­те­рар­ни са­ста­ви, ли­ков­ни и ка­ли­граф­ски ра­до­ви, ини­ци­ја­ли, илу­стра­ци­је, вез и лут­ке у на­род­ној но­шњи. Нај­ви­ше шко­ла уче­сни­ца је из Ср­би­је, али по тра­ди­ци­ји и из зе­ма­ља у окру­же­њу, чи­та­ве Евро­пе, па и све­та – ода­свуд где Ср­ба има. Жи­ри­ра­ње је и ово­га пу­та оба­вље­но у Ву­ко­вој за­ду­жби­ни у Бе­о­гра­ду, а на­гра­де, по­хва­ле и спе­ци­јал­на при­зна­ња за­вре­де­ло је ви­ше од 250 уче­сни­ка.

Из ба­ва­ни­штан­ског удру­же­ња „Да­ни ћи­ри­ли­це”, ор­га­ни­за­то­ра са­бо­ра, ис­ти­чу да је ћи­ри­ли­ца на­ше ве­ли­ко бо­гат­ство, на­ро­чи­то да­нас, ка­да су де­ца го­то­во не­пре­кид­но уз ра­чу­на­ре и са мо­бил­ним те­ле­фо­ни­ма у ру­ка­ма. По­ру­чу­ју и да се, пре све­га, мо­ра­ју про­на­ћи љу­бав, ен­ту­зи­ја­зам и до­бра во­ља, те да се он­да мно­го то­га мо­же ура­ди­ти.

„У Ба­ва­ни­шту има та­кве енер­ги­је, јер нас де­ца уче и опо­ми­њу. И ове го­ди­не се мо­же­мо по­хва­ли­ти да је на­ша ма­ни­фе­ста­ци­ја из­у­зет­но ус­пе­ла, пре све­га, јер број при­спе­лих ра­до­ва из го­ди­не у го­ди­ну ра­сте. Из­гле­да да је те­ма би­ла ин­спи­ра­тив­на за уче­сни­ке, ко­ји су се над­ме­та­ли у пет ка­те­го­ри­ја. Нај­пре, по­ка­за­ли су пи­сме­ност у ка­те­го­ри­ји ли­те­рар­них ра­до­ва, али и ли­ков­но и уме­ће у из­ра­ди руч­них ра­до­ва, у три уз­ра­сне ка­те­го­ри­је и за то су на­гра­ђе­ни при­зна­њи­ма ко­ја су у ран­гу ре­пу­блич­ког так­ми­че­ња”, на­по­ми­ње На­да Са­пун­џи­ја, пред­сед­ни­ца Удру­же­ња „Да­ни ћи­ри­ли­це” из Ба­ва­ни­шта.

Пред­школ­це, уче­ни­ке ни­жих и ви­ших раз­ре­да основ­не шко­ле, сред­њо­школ­це и удру­же­ња, на­став­ни­ке, као и све оне ко­ји не­гу­ју на­род­но ства­ра­ла­штво, са­бра­ла је и оку­пи­ла ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­ја је по­кре­ну­та и ра­сте као део Ка­лен­да­ра ре­пу­блич­ких смо­три Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја, ужи­ва­ју­ћи њи­хо­ву, али и по­др­шку Оп­шти­не Ко­вин. И ово­га пу­та ба­ва­ни­штан­ско удру­же­ње ус­пе­ло је да ани­ми­ра огро­ман број де­це и мла­дих из чи­та­ве Ср­би­је, али и ди­ја­спо­ре око за­јед­нич­ког ци­ља – очу­ва­ња, ши­ре­ња и про­мо­ци­је срп­ске тра­ди­ци­је, а кре­и­ра­но и ура­ђе­но би­ће пре­зен­то­ва­но 16. ма­ја из­ло­жбом на­гра­ђе­них ра­до­ва у Основ­ној шко­ли „Бо­ра Ра­дић”.

То­ком цен­трал­ног до­га­ђа­ја ма­ни­фе­ста­ци­је „Да­на ћи­ри­ли­це”, исто­и­ме­но удру­же­ње ће уго­сти­ти уче­сни­ке и њи­хо­ве мен­то­ре, па и пред­ста­ви­ти по­став­ку про­бра­них ра­до­ва са прет­ход­них ма­ни­фе­ста­ци­ја, а све ће, пре­ма на­ја­ви, би­ти за­чи­ње­но бо­га­тим кул­тур­но-умет­нич­ким про­гра­мом.

Деч­ји са­бор на­род­ног ства­ра­ла­штва по­кре­нут је 2002. го­ди­не са же­љом да до­при­не­се очу­ва­њу је­зи­ка и пи­сма, пе­сме и игре, ста­рих за­на­та, оби­ча­ја и пра­во­слав­не ве­ре. Од та­да се, све­до­че ов­де, оку­пља­ју Ср­би око сво­јих све­ти­ња пра­во­слав­не ве­ре, срп­ског је­зи­ка и срп­ског пи­сма – ћи­ри­ли­це, као сто­же­ра на­ци­о­нал­не ба­шти­не.

Као траг, сва­ке го­ди­не оста­не и збор­ник нај­бо­љих пи­са­них кре­а­ци­ја, али и низ те­мат­ских пу­бли­ка­ци­ја. Ове свет­ко­ви­не ћи­ри­ли­це, ко­ја је за че­тврт ве­ка оку­пи­ла на де­се­ти­не хи­ља­да ђа­ка из ви­ше од 500 основ­них и сред­њих шко­ла из свих кра­је­ва Ср­би­је и све­та, где се не­гу­је тра­ди­ци­ја срп­ског за­ви­ча­ја.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Михајло
Ћирилицу увести као обавезну .
Бранислав Станојловић
Такође!
Ленка Крстановић
Откад сам је научила, користим само њу! И кад јесте и кад није ‘згодно’, у средишту не-српске средине! Не да бих некога провоцирала него зато што је дивна, неправедно запостављена, и зато што Срби не размишљају довољно својом главом! Увијек!
А. Илић
Подржавам свим срцем !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.