Doktorat (ni)je porodična stvar
Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da su „alarmirane” Agencija za borbu protiv korupcije i Komisija za etička pitanja Univerziteta, kako bi se rešio problem u vezi sa spornim doktoratom sina rektora Univerziteta u Kragujevcu.
– Inspekciji je naloženo da se zadrži na univerzitetu i istraži šta još može – rekao je ministar, a pojedini mediji su ovih dana izvestili da je rektor Nebojša Arsenijević omogućio svom sinu da upiše doktorat pre nego što je diplomirao i da ga je navodno i zaposlio na fakultetu.
Šta je od toga istina utvrdiće nadležni organi, ali pošto se o raznim slučajevima nepotizma na našim univerzitetima ne govori tako retko, pitamo predsednika Komisije za profesionalnu etiku Univerziteta u Kragujevcu profesora Dragana Boškovića zašto komisija nije reagovala povodom ovog slučaja. Bošković kaže da je procedura takva da se ovo telo sastaje tek kad mu neko uputi dopis.
– Formirani smo pre godinu dana i u tom periodu nismo održali nijednu sednicu, jer nije bilo nijednog zahteva ni žalbe povodom kršenja etičkih principa. Da smo dobili zahtev, mi bismo se sastali – kaže ovaj profesor, koji je i prorektor za nauku kragujevačkog univerziteta.
Na pitanje da li je kršenja etičkih principa bilo u slučaju doktorata sina rektora Univerziteta, Bošković odgovara da komisija ne zakazuje sednice na osnovu čaršijskih i drugih priča, nego samo na osnovu dopisa.
Poznavaoci kodeksa profesionalne etike na univerzitetima povodom najnovijeg kragujevačkog slučaja upozoravaju da se ne može svaki izbor rođaka profesora univerziteta smatrati nezakonitim, pa čak ni u situacijama kada je reč o izboru sina ili ćerke nastavnika na istom fakultetu. Etički kodeks Univerziteta u Beogradu, doduše, govori o sukobu interesa koje su članovi univerzitetske zajednice dužni da izbegavaju, i da se taj sukob svodi na privatni interes.
Kodeks pominje i lica povezana po krvnom srodstvu i slično, ali ovaj propis govori i o obavezi nediskriminacije bilo koga. Kad smo profesora Dragora Hibera, predsednika Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, pitali u kojem je slučaju zapošljavanje sina profesora na istom fakultetu nepotizam, on nam je pomenuo zanimljiv slučaj sa svog, Pravnog fakulteta.
Sin jednog vrlo uvaženog profesora, penzionisanog desetak godina ranije, primljen je za asistenta na tom fakultetu. – Mi smo tim povodom istražili sve propise i naša komisija utvrdila je da nema dokumenta koji isključuje mogućnost njegovog izbora. I pored toga, etičku stranu odluke prepustili smo svakom članu Nastavno-naučnog veća, da sam proceni kako će da glasa, iako je reč o kandidatu čija je prosečna ocena 10,00.
A kako reagovati u situacijama kad je takvih rođačkih slučajeva više? Hiber kaže da je to „loše”, mada, ako nema povrede propisa, nema ni formalnih razloga za zaustavljanje takvih odluka. Svi smo mi po ustavu ravnopravni, pa i deca profesora, i ako se ispostavi da zadovoljavaju kriterijume izbora više nego drugi, onda niko nema osnova za prigovor.
Na primedbu da Kodeks profesionalne etike govori o tome da članovi univerzitetske zajednice ne smeju svojim srodnicima da obezbeđuju povlašćene položaje, profesor Hiber kaže da onaj ko smatra da ima takvih nedozvoljenih radnji treba u svakom konkretnom slučaju da podnese prijavu fakultetskom odboru, pa ako nije zadovoljan odlukom tog odbora, može da se žali univerzitetskom. Ali ako se ispostavi da srodnik u postupku izbora nije povlašćen, onda niko ne može da mu to pravo osporava, jer onda je reč o njegovoj diskriminaciji, navodi ovaj profesor.
U vezi s aktuelnim kragujevačkim slučajem beležimo i sasvim suprotnu praksu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, o kojoj nam govori v. d. dekana dr Milo Tomašević. Na ETF-u se, naime, dosledno poštuje nepisana odluka da se deca nastavnika sa ovog fakulteta ne primaju u radni odnos. Profesor Tomašević kaže da odluka ima i loše posledice, jer dešavalo se da veoma kvalitetni mladi ljudi nisu mogli da ostanu na fakultetu samo zbog svojih rodbinskih veza, ali na ETF-u se procenjuje da „njihovo nezapošljavanje stvara manju štetu od situacije kada se nepotizam uspostavi kao jedan od načina zapošljavanja”.
– Nepotizam ima neželjene posledice jer se struka zatvara u uske krugove. Na univerzitet se tada ne dolazi prema sposobnostima, nego prema rođačkim vezama – napominje Tomašević, a na primedbu da porodičnih loza ima i među glumcima, lekarima, pa čak i sportistima, kaže da su te loze nekad razumljive, jer deca uče od svojih roditelja, u porodičnom krugu, ali takve mogućnosti se često zloupotrebljavaju, i te zloupotrebe su problem.
Diplomirao posle roka za prijavu
Ministarstvo prosvete juče je obavestilo Savet Univerziteta u Kragujevcu da su inspekcijskim nadzorom nad Fakultetom medicinskih nauka utvrđene nepravilnosti u radu i da, u skladu sa članom 127 Zakona o visokom obrazovanju i mišljenjem nadležnog sektora, nalaže samostalnoj visokoškolskoj ustanovi da poništi javnu ispravu i stečena nastavno-naučna zvanja studentu Aleksandru Arsenijeviću.
Povodom ove odluke navedeno je da je Aleksandar Arsenijević upisan na doktorske studije i da je rok za prijavu bio 12. oktobar 2012, dok je u diplomi od 9. decembra 2012. Univerziteta u Kragujevcu Fakulteta Medicinskih nauka navedeno da je Arsenijević stekao visoko obrazovanje i stručni naziv doktora medicine 31. oktobra 2012, odnosno posle roka za prijavu na konkurs za upis na doktorske studije.
Ministarstvo ukazuje članovima Saveta i na prvostepenu meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije rektora Univerziteta Nebojše Arsenijevića, koju je donela Agencija za borbu protiv korupcije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
