Докторат (ни)је породич­на ствар

– Фор­ми­ра­ни смо пре го­ди­ну да­на и у том пе­ри­о­ду ни­смо одр­жа­ли ни­јед­ну сед­ни­цу, јер ни­је би­ло ни­јед­ног зах­те­ва ни жал­бе по­во­дом кр­ше­ња етич­ких прин­ци­па. Да смо до­би­ли зах­тев, ми би­смо се са­ста­ли – ка­же овај про­фе­сор, ко­ји је и про­рек­тор за на­у­ку кра­гу­је­вач­ког уни­вер­зи­те­та.

На пи­та­ње да ли је кр­ше­ња етич­ких прин­ци­па би­ло у слу­ча­ју док­то­ра­та си­на рек­то­ра Уни­вер­зи­те­та, Бо­шко­вић од­го­ва­ра да ко­ми­си­ја не за­ка­зу­је сед­ни­це на осно­ву чар­шиј­ских и дру­гих при­ча, не­го са­мо на осно­ву до­пи­са.

По­зна­ва­о­ци ко­дек­са про­фе­си­о­нал­не ети­ке на уни­вер­зи­те­ти­ма по­во­дом нај­но­ви­јег кра­гу­је­вач­ког слу­ча­ја упо­зо­ра­ва­ју да се не мо­же сва­ки из­бор ро­ђа­ка про­фе­со­ра уни­вер­зи­те­та сма­тра­ти не­за­ко­ни­тим, па чак ни у си­ту­а­ци­ја­ма ка­да је реч о из­бо­ру си­на или ћер­ке на­став­ни­ка на истом фа­кул­те­ту. Етич­ки ко­декс Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, до­ду­ше, го­во­ри о су­ко­бу ин­те­ре­са ко­је су чла­но­ви уни­вер­зи­тет­ске за­јед­ни­це ду­жни да из­бе­га­ва­ју, и да се тај су­коб сво­ди на при­ват­ни ин­те­рес.

Ко­декс по­ми­ње и ли­ца по­ве­за­на по крв­ном срод­ству и слич­но, али овај про­пис го­во­ри и о оба­ве­зи не­ди­скри­ми­на­ци­је би­ло ко­га. Кад смо про­фе­со­ра Дра­го­ра Хи­бе­ра, пред­сед­ни­ка Од­бо­ра за про­фе­си­о­нал­ну ети­ку Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, пи­та­ли у ко­јем је слу­ча­ју за­по­шља­ва­ње си­на про­фе­со­ра на истом фа­кул­те­ту не­по­ти­зам, он нам је по­ме­нуо за­ни­мљив слу­чај са свог, Прав­ног фа­кул­те­та.

Син јед­ног вр­ло ува­же­ног про­фе­со­ра, пен­зи­о­ни­са­ног де­се­так го­ди­на ра­ни­је, при­мљен је за аси­стен­та на том фа­кул­те­ту. – Ми смо тим по­во­дом ис­тра­жи­ли све про­пи­се и на­ша ко­ми­си­ја утвр­ди­ла је да не­ма до­ку­мен­та ко­ји ис­кљу­чу­је мо­гућ­ност ње­го­вог из­бо­ра. И по­ред то­га, етич­ку стра­ну од­лу­ке пре­пу­сти­ли смо сва­ком чла­ну На­став­но-на­уч­ног ве­ћа, да сам про­це­ни ка­ко ће да гла­са, иако је реч о кан­ди­да­ту чи­ја је про­сеч­на оце­на 10,00.

А ка­ко ре­а­го­ва­ти у си­ту­а­ци­ја­ма кад је та­квих ро­ђач­ких слу­ча­је­ва ви­ше? Хи­бер ка­же да је то „ло­ше”, ма­да, ако не­ма по­вре­де про­пи­са, не­ма ни фор­мал­них раз­ло­га за за­у­ста­вља­ње та­квих од­лу­ка. Сви смо ми по уста­ву рав­но­прав­ни, па и де­ца про­фе­со­ра, и ако се ис­по­ста­ви да за­до­во­ља­ва­ју кри­те­ри­ју­ме из­бо­ра ви­ше не­го дру­ги, он­да ни­ко не­ма осно­ва за при­го­вор.

На при­мед­бу да Ко­декс про­фе­си­о­нал­не ети­ке го­во­ри о то­ме да чла­но­ви уни­вер­зи­тет­ске за­јед­ни­це не сме­ју сво­јим срод­ни­ци­ма да обез­бе­ђу­ју по­вла­шће­не по­ло­жа­је, про­фе­сор Хи­бер ка­же да онај ко сма­тра да има та­квих не­до­зво­ље­них рад­њи тре­ба у сва­ком кон­крет­ном слу­ча­ју да под­не­се при­ја­ву фа­кул­тет­ском од­бо­ру, па ако ни­је за­до­во­љан од­лу­ком тог од­бо­ра, мо­же да се жа­ли уни­вер­зи­тет­ском. Али ако се ис­по­ста­ви да срод­ник у по­ступ­ку из­бо­ра ни­је по­вла­шћен, он­да ни­ко не мо­же да му то пра­во оспо­ра­ва, јер он­да је реч о ње­го­вој дис­кри­ми­на­ци­ји, на­во­ди овај про­фе­сор.

У ве­зи с ак­ту­ел­ним кра­гу­је­вач­ким слу­ча­јем бе­ле­жи­мо и са­свим су­прот­ну прак­су Елек­тро­тех­нич­ког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, о ко­јој нам го­во­ри в. д. де­ка­на др Ми­ло То­ма­ше­вић. На ЕТФ-у се, на­и­ме, до­след­но по­шту­је не­пи­са­на од­лу­ка да се де­ца на­став­ни­ка са овог фа­кул­те­та не при­ма­ју у рад­ни од­нос. Про­фе­сор То­ма­ше­вић ка­же да од­лу­ка има и ло­ше по­сле­ди­це, јер де­ша­ва­ло се да ве­о­ма ква­ли­тет­ни мла­ди љу­ди ни­су мо­гли да оста­ну на фа­кул­те­ту са­мо због сво­јих род­бин­ских ве­за, али на ЕТФ-у се про­це­њу­је да „њи­хо­во не­за­по­шља­ва­ње ства­ра ма­њу ште­ту од си­ту­а­ци­је ка­да се не­по­ти­зам ус­по­ста­ви као је­дан од на­чи­на за­по­шља­ва­ња”.

– Не­по­ти­зам има не­же­ље­не по­сле­ди­це јер се стру­ка за­тва­ра у уске кру­го­ве. На уни­вер­зи­тет се та­да не до­ла­зи пре­ма спо­соб­но­сти­ма, не­го пре­ма ро­ђач­ким ве­за­ма – на­по­ми­ње То­ма­ше­вић, а на при­мед­бу да по­ро­дич­них ло­за има и ме­ђу глум­ци­ма, ле­ка­ри­ма, па чак и спор­ти­сти­ма, ка­же да су те ло­зе не­кад ра­зу­мљи­ве, јер де­ца уче од сво­јих ро­ди­те­ља, у по­ро­дич­ном кру­гу, али та­кве мо­гућ­но­сти се че­сто зло­у­по­тре­бља­ва­ју, и те зло­у­по­тре­бе су про­блем.

Ди­пло­мирао после рока за при­ја­ву

Ми­нистарство про­све­те ју­че је оба­вести­ло Са­вет Универ­зитета у Крагујевцу да су инспекцијским над­зором над Фа­кул­тетом медицин­ских нау­ка утврђе­не непра­вил­ности у раду и да, у складу са чла­ном 127 За­кона о високом образовању и мишље­њем над­лежног сек­тора, налаже самосталној високошколској установи да поништи јавну испра­ву и сте­чена наставно-научна зва­ња сту­ден­ту Алек­сан­дру Ар­сеније­вићу.

По­водом ове одлуке наведено је да је Алек­сан­дар Ар­сеније­вић упи­сан на док­тор­ске сту­дије и да је рок за при­ја­ву био 12. октобар 2012, док је у дипло­ми од 9. децем­бра 2012. Универ­зитета у Крагујевцу Фа­кул­тета Ме­дицин­ских нау­ка наведено да је Ар­сеније­вић сте­као високо образовање и струч­ни назив док­тора медицине 31. октобра 2012, односно после рока за при­ја­ву на кон­курс за упис на док­тор­ске сту­дије.

Ми­нистарство ука­зује чла­новима Са­вета и на првосте­пену меру јавног обја­вљи­вања пре­поруке за раз­решење са јавне функције рек­тора Универ­зитета Не­бојше Ар­сеније­вића, коју је донела Аген­ција за бор­бу про­тив коруп­ције.