Докторат (ни)је породична ствар
Министар просвете Младен Шарчевић изјавио је да су „алармиране” Агенција за борбу против корупције и Комисија за етичка питања Универзитета, како би се решио проблем у вези са спорним докторатом сина ректора Универзитета у Крагујевцу.
– Инспекцији је наложено да се задржи на универзитету и истражи шта још може – рекао је министар, а поједини медији су ових дана известили да је ректор Небојша Арсенијевић омогућио свом сину да упише докторат пре него што је дипломирао и да га је наводно и запослио на факултету.
Шта је од тога истина утврдиће надлежни органи, али пошто се о разним случајевима непотизма на нашим универзитетима не говори тако ретко, питамо председника Комисије за професионалну етику Универзитета у Крагујевцу професора Драгана Бошковића зашто комисија није реаговала поводом овог случаја. Бошковић каже да је процедура таква да се ово тело састаје тек кад му неко упути допис.
– Формирани смо пре годину дана и у том периоду нисмо одржали ниједну седницу, јер није било ниједног захтева ни жалбе поводом кршења етичких принципа. Да смо добили захтев, ми бисмо се састали – каже овај професор, који је и проректор за науку крагујевачког универзитета.
На питање да ли је кршења етичких принципа било у случају доктората сина ректора Универзитета, Бошковић одговара да комисија не заказује седнице на основу чаршијских и других прича, него само на основу дописа.
Познаваоци кодекса професионалне етике на универзитетима поводом најновијег крагујевачког случаја упозоравају да се не може сваки избор рођака професора универзитета сматрати незаконитим, па чак ни у ситуацијама када је реч о избору сина или ћерке наставника на истом факултету. Етички кодекс Универзитета у Београду, додуше, говори о сукобу интереса које су чланови универзитетске заједнице дужни да избегавају, и да се тај сукоб своди на приватни интерес.
Кодекс помиње и лица повезана по крвном сродству и слично, али овај пропис говори и о обавези недискриминације било кога. Кад смо професора Драгора Хибера, председника Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду, питали у којем је случају запошљавање сина професора на истом факултету непотизам, он нам је поменуо занимљив случај са свог, Правног факултета.
Син једног врло уваженог професора, пензионисаног десетак година раније, примљен је за асистента на том факултету. – Ми смо тим поводом истражили све прописе и наша комисија утврдила је да нема документа који искључује могућност његовог избора. И поред тога, етичку страну одлуке препустили смо сваком члану Наставно-научног већа, да сам процени како ће да гласа, иако је реч о кандидату чија је просечна оцена 10,00.
А како реаговати у ситуацијама кад је таквих рођачких случајева више? Хибер каже да је то „лоше”, мада, ако нема повреде прописа, нема ни формалних разлога за заустављање таквих одлука. Сви смо ми по уставу равноправни, па и деца професора, и ако се испостави да задовољавају критеријуме избора више него други, онда нико нема основа за приговор.
На примедбу да Кодекс професионалне етике говори о томе да чланови универзитетске заједнице не смеју својим сродницима да обезбеђују повлашћене положаје, професор Хибер каже да онај ко сматра да има таквих недозвољених радњи треба у сваком конкретном случају да поднесе пријаву факултетском одбору, па ако није задовољан одлуком тог одбора, може да се жали универзитетском. Али ако се испостави да сродник у поступку избора није повлашћен, онда нико не може да му то право оспорава, јер онда је реч о његовој дискриминацији, наводи овај професор.
У вези с актуелним крагујевачким случајем бележимо и сасвим супротну праксу Електротехничког факултета у Београду, о којој нам говори в. д. декана др Мило Томашевић. На ЕТФ-у се, наиме, доследно поштује неписана одлука да се деца наставника са овог факултета не примају у радни однос. Професор Томашевић каже да одлука има и лоше последице, јер дешавало се да веома квалитетни млади људи нису могли да остану на факултету само због својих родбинских веза, али на ЕТФ-у се процењује да „њихово незапошљавање ствара мању штету од ситуације када се непотизам успостави као један од начина запошљавања”.
– Непотизам има нежељене последице јер се струка затвара у уске кругове. На универзитет се тада не долази према способностима, него према рођачким везама – напомиње Томашевић, а на примедбу да породичних лоза има и међу глумцима, лекарима, па чак и спортистима, каже да су те лозе некад разумљиве, јер деца уче од својих родитеља, у породичном кругу, али такве могућности се често злоупотребљавају, и те злоупотребе су проблем.
Дипломирао после рока за пријаву
Министарство просвете јуче је обавестило Савет Универзитета у Крагујевцу да су инспекцијским надзором над Факултетом медицинских наука утврђене неправилности у раду и да, у складу са чланом 127 Закона о високом образовању и мишљењем надлежног сектора, налаже самосталној високошколској установи да поништи јавну исправу и стечена наставно-научна звања студенту Александру Арсенијевићу.
Поводом ове одлуке наведено је да је Александар Арсенијевић уписан на докторске студије и да је рок за пријаву био 12. октобар 2012, док је у дипломи од 9. децембра 2012. Универзитета у Крагујевцу Факултета Медицинских наука наведено да је Арсенијевић стекао високо образовање и стручни назив доктора медицине 31. октобра 2012, односно после рока за пријаву на конкурс за упис на докторске студије.
Министарство указује члановима Савета и на првостепену меру јавног објављивања препоруке за разрешење са јавне функције ректора Универзитета Небојше Арсенијевића, коју је донела Агенција за борбу против корупције.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


