Josipović: Dačićev govor u UN suptilno huškački

ZAGREB – Bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenio da je dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Zagreb na poziv hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović prilika da dve države konačno završe besmislen i štetni „rat drugim sredstvima” koji se vodi već duže vreme.

„Grabar Kitarović i Vučić imaju priliku da tu zlu spiralu prekinu i vrate naše odnose u mirnije vode”, napisao je je Josipović u autorskom tekstu za Glas Amerike i dodao da taj rat šteti narodima, državama i pojedincima.

On je istakao da su vreme njegovog i predsedničkog mandata Borisa Tadića karakterisali „uspon i snažno poboljšanje odnosa, ali ne i rešavanje svih i brojnih otvorenih pitanja” ali je njihova saradnja „bila podvrgnuta kritikama nacionalista i desničara u obe države”.

„Konačno, desne, nacionalističke stranke uzele su sve poluge vlasti u obe države i rezultat nije izostao: odnosi Hrvatske i Srbije, obeleženi stalnim verbalnim sukobima, medijskim podbadanjima i ozbiljnim političkim sporovima vraćeni su lep broj godina unatrag”, ukazao je bivši hrvatski predsednik.

Prema njegovim rečima, huk nacionalističke mržnje koji se čuje sa stadiona, poplava Fejsbuk mržnje, neodmerene i uvredljive izjave političara s obe strane kao da su uspostavile „svojevrsni perpetuum mobile” međudržavnu politiku neprijateljstva u funkciji domaćih politika koje se radikalizuju i traže sve oštrije reči na međunarodnom nivou”.

Josipović je ocenio da treba pozdraviti samu činjenicu da Vučić dolazi u Zagreb, kao i što treba podržati predsednicu Grabar Kitarović da ne podlegne, kako je naveo, kako joj se to često događalo, desničarskim protivnicima bilo kakve saradnje sa Srbijom.

On je dodao da bi predsednici dve zemlje morali da nađu način da otvorena pitanja, posebno iz vremena 1991-1995, deideologizuju i da ona konačno nastave da se rešavaju.

U tom kontekstu, Josipović je posebno naveo utvrđivanje sudbina nestalih, jer je u Hrvatskoj na listi nestalih gotovo podjednako Srba i Hrvata, pitanje zaštite manjinskih zajednica, povratak izbeglica koje žele da se vrate i uređenje statusnih i ekonomskih pitanja, kao i rešavanje pitanja granice na Dunavu.

Josipović je, međutim, upozorio da za razliku od Srbije, gde je predsednik države ujedno i šef najveće stranke na vlasti, Hrvatska predsednica bez dogovora s Vladom i njene kooperativnosti neće moći da garantuje da će „lepe reči koje se očekuju biti pretočene u praksu”.

Bivši predsednik Hrvatske u autorskom tekstu osvrnuo se i na polemiku Beograda i Zagreba povodom izložbe „Jasenovac – pravo na nezaborav” u sedištu UN u Njujorku, rekavši da je to nastavak „rata drugim sredstvima” Srbije i Hrvatske, „upravo ono što bi predsednici trebalo da prekinu”.

On je naglasio da i njega zabrinjava „ustašofilija” u Hrvatskoj, ali i da motivi šefa srpske diplomatije Ivice Dačića u kritici Hrvatske u UN „nisu bili časni, ni korektni”, već je njegov govor na otvaranju izložbe bio „suptilno huškački”.

„Ne samo što je intonacija govora bila uveliko u funkciji dnevno političkih prepucavanja Zagreba i Beograda. Ne samo ni zbog nemalog broja netačnosti koje je izrekao i koje ne mogu biti slučajne. Između ostalog, spominjao je stotine hiljada žrtava Jasenovca, partizanski pokret u kojem su, po njemu, praktično jedini bili Srbi, a kao svedoka hrvatskih zločina protiv Jevreja, Srba i ostalih pozvao je Ivana Gorana Kovačića, ne spominjući da je zaklan od četničke ruke. I on, i mnogi, mnogi drugi, i Hrvati i Srbi”, naveo je Josipović.

On je rekao da glavni razlog za negativnu ocenu Dačićevog govora nije kritika hrvatskog revizionizma, nego odsustvo kritike srpskog.

„Dan kada se sećamo holokausta treba da bude pre svega prilika za pogled u vlastito dvorište i vlastite grehe. Dačić zaboravlja da je i u Srbiji bilo holokausta, da je od oko 17.500 Jevreja u Srbiji pod marionetskom vlašću Nedićeva Srbija pobila njih oko 15.000. Zaboravlja da su Jevreji i u Srbiji nosili žute trake”, napisao je pored drugog Josipović.

On je rekao i da su ustaše i četnici zajedno ratovali na strani nacista protiv partizanskog pokreta otpora koji je vodio Josip Broz Tito i zapitao se kako se Dačić kada je govorio o revizionizmu „nije setio koji su sve ratni zločinci, od samog Draže Mihailovića pa do Kalabića i drugih glavešina raznih pokreta koji su služili fašistima sudski rehabilitovani u današnjoj Srbiji”.

„Da su Hrvatska i Srbija želele iskreno da obeleže holokaust, pre svega bi osudile zločine svojih kolaboracionista. Poklonili bi se žrtvama bez selektivnosti i licitiranja brojkama”, naglasio je Josipović.

Osvrnuvši se na Dačićevu izjavu o broju ubijene dece u logoru Jasenovac, Josipović ga je uputio da hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću uputi „onaj popis kojim preti o 20-ak hiljada dece koje su pobile ustaše”.

„Ako popis koji imamo u Hrvatskoj ne sadrži makar i jedno ime s Vaše liste, slanjem popisa daćete važan doprinos utvrđivanju istine i poštovanju žrtava. Uostalom, ni nemate pravo u svojoj ladici čuvati takve popise. Nisu žrtve Vaša prćija”, dodao je Josipović. (Beta)