Festival japanske pop kulture

Japanci suprotnosti lako izmire, dinamičnost nekim čudom ukrote i bez obzira na to što imaju brz ritam života oni postižu unutrašnju harmoniju i šire je na svoju okolinu. Ovo je jedna od crtica koju ističu poštovaoci japanske kulture. Oni su se okupili na zimskom festivalu „Ćibikon” u organizaciji Udruženja „Sakurabana Beograd” u Domu omladine.

Na trodnevnoj smotri predstavljen je zagonetni japanski svet. Za svakog je bilo ponešto – filmski program, muzika, štandovi bogati tradicionalnom odećom, stripovima, bedževima, maskama... Održane su tribine na kojima su se otvarali novi prozori o japanskoj istoriji, kulturi i običajima.

„Smotra je namenjena različitim generacijama, ali magnetsku privlačnost ima za tinejdžere. Oni su u dobu kada čitaju i crtaju stripove, gledaju animirane filmove, traže svoj put u muzici. Za njih su daleke zemlje izazov, raspituju se i za časove japanskog jezika”, priča Jelena Jokanović iz „Sakurabane”.

Kosplejeri iz Bugarske, zajedno s našim umetnicima, prikazali su deo svog scenskog umeća, a pažnju je privuklo i predavanje mađarske ilustratorke.

Priču o ozloglašenom vojskovođi Odiju Nobunagi i društvenim sukobima u Sengoku eri slušali su oni koji vole istoriju.

Na prodajnom sajmu rukotvorina okupili su se mladi kreativci. Likove iz crtanih serija i motive biljaka crtale su i u svoj izložbeni kutak predstavile gimnazijalka Ivana Cvetković i Maja Pantelić iz Medicinske škole. One su došle iz Novog Sada. Veliki su poštovaoci japanske kulture i žao im je što se ovakva manifestacija ne održava i u njihovom gradu.

U kabinetu čudesa, kako je nazvala svoj kreativni prostor, Milena Žbogar poređala je ručno rađen nakit s japanskim motivima. Obučena u kimono, Ružica Savić, nezaposlena učiteljica, ponosno je isticala ukrasne japanske maske. Ona ih šije i ručno oslikava.

Jana Mladenović, učenica Filološke gimnazije, u kojoj uči japanski jezik, udružila se s prijateljicama Aleksandrom Davinić i Unom Savić pa kreiraju modne detalje. Naučile su da kroje i već imaju unikatne kostime koje mogu da obuku na ovom festivalu i žurkama. One su dizajnirale šnale, broševe, trake i niz drugih dekorativnih detalja. Ističu i da je ovo prilika da s vršnjacima razmene znanja o japanskoj pop kulturi. Osim mode, muzika i film glavna su im spona interesovanja.

A svojevrsnu modnu pistu napravile su sestre dizajnerke Katarina i Sofija Božičković. Kod njih su mogle da se probaju haljine, a pažnju su privlačile i maske za uši sašivene od filca i krzna. Japanska moda za ove kreatorke je posebna inspiracija, a za to navode i primer: „Jedino su Japanke vešte da kombinuju boje, i one se na njihovom kimonu savršeno uklapaju iako su u kontrastu”, uveravaju umetnice.

Iz njihovog modnog ćošeta prelazilo se na brzi manga kurs, gde su radoznali posetioci mogli da nauče osnovne lekcije, a zatim se oprobaju u borilačkim video igricama na konzolama.