Erupcija grčkog nacionalizma
Pošto su dve i po decenije pažljivo građenim nacionalizmom produbljivali spor oko imena, sadašnji lideri Grčke i Makedonije nagoveštavaju da su posle trogodišnjeg zastoja u pregovorima spremni na kompromise, ali u Atini bi prethodno morali da smire razbuktale strasti. U Atini traže da se promeni „Ustav Skoplja” uvereni da pojam Makedonija krije iredentističke ambicije prema istoimenoj severnoj grčkoj provinciji iako je Makedonija Ustavom iz 1992. propisala da se u potpunosti odriče teritorijalnih pretenzija, a 1995. je sa zastave uklonila sunce Vergine na koje Grčka polaže pravo.
Dolazak na vlast premijera Zaeva spustio je nivoe nacionalističke ostrašćenosti iz vremena vladavine VMRO–DPMNE i otvorio vrata dogovorima koji bi da konflikt pošalju u arhive. Cipras je znao da kaže da „makedonska nacija nikad nije postojala”, ali je uvideo da u Skoplju umesto „iredentističke retorike” tvrdih nacionalista ima sagovornike spremne na dogovor.
Zaev se odrekao teze da je Makedonija ekskluzivni naslednik Aleksandra Velikog i u Davosu je saopštio da će promeniti ime skopskog aerodroma, a da će se auto-put koji vodi ka Grčkoj ubuduće zvati „Prijateljstvo”. Cipras se usprotivio „nacionalnim zabludama” i najavio da se njegova vlada neće protiviti bližoj saradnji BJRM sa EU i regionalnim inicijativama.
Grčka nacionalistička desnica prvo je u Solunu početkom januara organizovala masovne proteste na kojima su paljene zastave Republike Makedonije i stotine hiljada ljudi demonstriralo protiv upotrebe imena „Makedonija” u bilo kom predlogu.
U nedelju je u Atini održan miting „odbrane imena Makedonija”, masovniji od svih demonstracija protiv štednje. Održan je uz blagoslov veoma uticajnog arhiepiskopa grčke pravoslavne crkve Jerenomosa i uz aktivno učešće sveštenstva koje se predstavlja kao „čuvar nacionalnog identiteta” propovedajući „grčkost” Makedonije.
Da li su pohvale komesara za proširenje EU i optimizam diplomata preuranjeni posle ovih erupcija grčkog nacionalizma na seizmički trusnom području jer iz Skoplja poručuju da nema cenkanja oko Makedonije?
Šef grčke diplomatije Nikos Kocijas je optimista i najavio je da će Atina sredinom februara dostaviti Makedoniji nacrt pogodbe od sedam tačaka bez uslova „uzmi ili ostavi”. Pominjući Aleksandra Makedonskog, ministar podseća da je upravo slavni vojskovođa učio da treba preseći Gordijev čvor.
Mogu li čvor da preseku dve ruke?
Zaevu je lakše: ima većinsku podršku stanovništva, uključujući i albansko, koje očekuje da se spor reši kako bi Grčka prestala da koči evro-atlantske integracije Makedonije. Premijer veruje da je nacionalni konsenzus moguć, da će rešenje biti pronađeno i potvrđeno na referendumu do juna kako bi se već istog meseca na samitu NATO-a ponovo aktiviralo pitanje članstva Makedonije.
Cipras je međutim suočen sa ozbiljnim frontom odbijanja. Može li on da stane na put nacionalistima koji su uvereni da u borbi za identitet „cigano-Skopljani” žele da „uzurpiraju sveto ime Makedonije”?
Nervoza zahvata Grke koji su izuzetno osetljivi na pitanje Makedonije, ali osećaju da ostaju bez podrške međunarodne zajednice koja gubi strpljenje. Amerika bi sada da zbog klinča sa Turskom, koje slabi južno krilo NATO-a, što pre vidi Makedoniju u alijansi jer je to najefikasniji način da se blokira rastući uticaj Rusije. Nestrpljiva je i EU shvatajući da Makedonci gube entuzijazam jer su u statusu zemlje kandidata još od 2005.
Protesti u Solunu i Atini štete imidžu Grčke u trenutku kada svi očekuju rešenje. Ukoliko se sused ne integriše u NATO i EU, Grčka gubi mnogo, uključujući i „sopstveno dostojanstvo”, kako kaže gradonačelnik Soluna Janis Butaris.
Na Ciprasu je da obuzda strasti. Ukoliko očekivanja Makedonaca da 2018. bude „istorijska” sagore u plamenu grčkog nacionalizma, onda će čitav region morati da živi sa krizom koja ne doprinosi njegovoj stabilnosti.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
