Ерупција грчког национализма
Пошто су две и по деценије пажљиво грађеним национализмом продубљивали спор око имена, садашњи лидери Грчке и Македоније наговештавају да су после трогодишњег застоја у преговорима спремни на компромисе, али у Атини би претходно морали да смире разбуктале страсти. У Атини траже да се промени „Устав Скопља” уверени да појам Македонија крије иредентистичке амбиције према истоименој северној грчкој провинцији иако је Македонија Уставом из 1992. прописала да се у потпуности одриче територијалних претензија, а 1995. је са заставе уклонила сунце Вергине на које Грчка полаже право.
Долазак на власт премијера Заева спустио је нивое националистичке острашћености из времена владавине ВМРО–ДПМНЕ и отворио врата договорима који би да конфликт пошаљу у архиве. Ципрас је знао да каже да „македонска нација никад није постојала”, али је увидео да у Скопљу уместо „иредентистичке реторике” тврдих националиста има саговорнике спремне на договор.
Заев се одрекао тезе да је Македонија ексклузивни наследник Александра Великог и у Давосу је саопштио да ће променити име скопског аеродрома, а да ће се ауто-пут који води ка Грчкој убудуће звати „Пријатељство”. Ципрас се успротивио „националним заблудама” и најавио да се његова влада неће противити ближој сарадњи БЈРМ са ЕУ и регионалним иницијативама.
Грчка националистичка десница прво је у Солуну почетком јануара организовала масовне протесте на којима су паљене заставе Републике Македоније и стотине хиљада људи демонстрирало против употребе имена „Македонија” у било ком предлогу.
У недељу је у Атини одржан митинг „одбране имена Македонија”, масовнији од свих демонстрација против штедње. Одржан је уз благослов веома утицајног архиепископа грчке православне цркве Јереномоса и уз активно учешће свештенства које се представља као „чувар националног идентитета” проповедајући „грчкост” Македоније.
Да ли су похвале комесара за проширење ЕУ и оптимизам дипломата преурањени после ових ерупција грчког национализма на сеизмички трусном подручју јер из Скопља поручују да нема ценкања око Македоније?
Шеф грчке дипломатије Никос Коцијас је оптимиста и најавио је да ће Атина средином фебруара доставити Македонији нацрт погодбе од седам тачака без услова „узми или остави”. Помињући Александра Македонског, министар подсећа да је управо славни војсковођа учио да треба пресећи Гордијев чвор.
Могу ли чвор да пресеку две руке?
Заеву је лакше: има већинску подршку становништва, укључујући и албанско, које очекује да се спор реши како би Грчка престала да кочи евро-атлантске интеграције Македоније. Премијер верује да је национални консензус могућ, да ће решење бити пронађено и потврђено на референдуму до јуна како би се већ истог месеца на самиту НАТО-а поново активирало питање чланства Македоније.
Ципрас је међутим суочен са озбиљним фронтом одбијања. Може ли он да стане на пут националистима који су уверени да у борби за идентитет „цигано-Скопљани” желе да „узурпирају свето име Македоније”?
Нервоза захвата Грке који су изузетно осетљиви на питање Македоније, али осећају да остају без подршке међународне заједнице која губи стрпљење. Америка би сада да због клинча са Турском, које слаби јужно крило НАТО-а, што пре види Македонију у алијанси јер је то најефикаснији начин да се блокира растући утицај Русије. Нестрпљива је и ЕУ схватајући да Македонци губе ентузијазам јер су у статусу земље кандидата још од 2005.
Протести у Солуну и Атини штете имиџу Грчке у тренутку када сви очекују решење. Уколико се сусед не интегрише у НАТО и ЕУ, Грчка губи много, укључујући и „сопствено достојанство”, како каже градоначелник Солуна Јанис Бутарис.
На Ципрасу је да обузда страсти. Уколико очекивања Македонаца да 2018. буде „историјска” сагоре у пламену грчког национализма, онда ће читав регион морати да живи са кризом која не доприноси његовој стабилности.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
