Studenti naši, a pasoši im strani

Pret­po­sta­vlja se da su to uglav­nom mla­di srp­ske na­ci­o­nal­no­sti ko­ji ima­ju pra­vo da stu­di­ra­ju u na­šoj ze­mlji pod istim uslo­vi­ma kao i ov­da­šnji stu­den­ti. Ta­kve uslo­ve mo­gu da ko­ri­ste i osta­li na­ši su­na­rod­ni­ci iz sve­ta i za­to je te­ško utvr­di­ti ko­li­ko je stvar­no stra­na­ca i od onih ko­ji ni­su iz biv­ših „brat­skih” re­pu­bli­ka. Pre­ma slo­bod­noj pro­ce­ni, ukup­no ih je ne­što vi­še od hi­lja­du. Pro­fe­sor­ka Na­da Ko­va­če­vić, pro­rek­tor Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, ka­že da ih je na na­šem naj­ve­ćem uni­ver­zi­te­tu, ako se iz­u­zmu stu­den­ti iz okru­že­nja, ukup­no 600–700, što je po­rast u od­no­su na 2005. go­di­nu, ka­da ih je u glav­nom gra­du bi­lo sa­mo 184. Me­đu­tim, pre­ma ne­kim evi­den­ci­ja­ma, 1984. go­di­ne bi­lo ih je oko pet hi­lja­da. 

Za­što se pro­ce­nju­je da Sr­bi­ja mo­že u ovom tre­nut­ku da po­ve­ća broj stra­nih stu­de­na­ta? Naj­pre, za­to što je u mno­gim ze­mlja­ma Afri­ke i Azi­je sta­sa­la ge­ne­ra­ci­ja onih ko­ji su na osno­vu do­brih lič­nih is­ku­sta­va iz Sr­bi­je sprem­ni da svo­ju de­cu po­ša­lju na na­še uni­ver­zi­te­te. I dru­go, za­to što je ov­de ipak sve vi­še akre­di­to­va­nih stu­dij­skih pro­gra­ma na en­gle­skom je­zi­ku.

Dr­žav­na se­kre­tar­ka u Mi­ni­star­stvu pro­sve­te prof. dr Ana Lan­go­vić Mi­li­će­vić ka­že da su u ovom vla­di­nom re­so­ru na osno­vu in­ter­ne ana­li­ze utvr­di­li ko­ji su to akre­di­to­va­ni pro­gra­mi ko­ju mo­gu da odr­ža­va­ju na­sta­vu na en­gle­skom je­zi­ku. Dru­gi ko­rak u tom prav­cu je­ste pro­ši­re­nje li­ste za ino­stra­ne stu­den­te ko­ji že­le da na­sta­ve stu­di­je na srp­skom. Reč je o oni­ma ko­ji po­sle jed­no­go­di­šnjeg je­zič­kog kur­sa mo­gu da stu­di­ra­ju za­jed­no sa ov­da­šnjim aka­dem­ci­ma.

– Mi­ni­star je po­me­nuo na­še tra­di­ci­o­nal­ne pri­ja­te­lje ko­ji su upo­zna­ti s kva­li­te­ti­ma vi­so­kog obra­zo­va­nja u Sr­bi­ji. Oni su se ras­pi­ti­va­li ka­kve su mo­guć­no­sti da i nji­ho­va de­ca ov­de stu­di­ra­ju – ob­ja­šnja­va dr Ana Lan­go­vić Mi­li­će­vić, dok pro­rek­tor­ka Na­da Ko­va­če­vić sma­tra da bi po­ten­ci­jal­nim no­vim stu­den­ti­ma tre­ba­lo po­nu­di­ti po­volj­ni­ji vi­zni re­žim, kao i bo­lje uslo­ve sme­šta­ja.

– Stu­den­ti stra­ni dr­ža­vlja­ni tre­ba­lo bi da ima­ju stu­dent­ske vi­ze s mo­guć­no­šću du­žeg bo­rav­ka – ka­že dr Ko­va­če­vić i po­mi­nje In­di­ju, Ki­nu, pa i Tur­sku i Grč­ku, kao ze­mlje ko­je su volj­ne da ša­lju svo­je stu­den­te, ali ove dr­ža­ve že­le da ta sa­rad­nja bu­de or­ga­ni­zo­va­na, uz mo­guć­nost za­jed­nič­kog sme­šta­ja nji­ho­vih aka­de­ma­ca, što mi ne mo­že­mo da im obez­be­di­mo.

Na­da Ko­va­če­vić ka­že da ško­la­ri­ne za stra­ne stu­den­te ni­su vi­so­ke u od­no­su na dru­ge ze­mlje i za­to sma­tra da su vi­zni re­žim i ma­li broj stu­dij­skih pro­gra­ma na en­gle­skom glav­na pre­pre­ka za nji­ho­vu ve­ću za­in­te­re­so­va­nost. Ali, ako ni­šta dru­go, i to što vi­še od de­set hi­lja­da stu­de­na­ta iz okru­že­nja stu­di­ra u Sr­bi­ji va­žan je po­ka­za­telj po­ve­re­nja u ov­da­šnje vi­so­ko škol­stvo.