Morales uporan da dobije četvrti mandat

Specijalno za „Politiku”

Karakas – Bolivijski predsednik Evo Morales čvrsto je rešen da se 2019. godine četvrti put kandiduje za funkciju predsednika i čini se da ne postoji ništa što bi ga moglo odvratiti od te ideje. Ni ankete javnog mnjenja, koje govore da se čak 70 odsto njegovih sunarodnika protivi toj odluci, ni najniži stepen popularnosti od dolaska na vlast (oko 34 odsto), ni činjenica da su za 21. februar zakazani veliki protesti protiv njegove nove kandidature.

Morales smatra da je kandidatura „njegovo pravo” i da su svi oni koji se tome opiru deo „desničarske zavere” koja za krajnji cilj ima uništenje njegovog „patriotskog projekta”.

Evo Morales, bivši sindikalni lider proizvođača koke i vođa stranke Pokret ka socijalizmu, predsednik je postao 2006. godine. Na nedavnoj proslavi 12-godišnjice svog dolaska na vlast, za razliku od mnogih svojih kolega, Morales je imao čime da se pohvali: njegova vladavina donela je visok ekonomski rast, političku stabilnost i smanjenje siromaštva. U svojim obraćanjima javnosti Morales često voli da pozitivne aspekte svoje politike potkrepi i brojevima.

„Polovina onih koji su bili siromašni kad smo mi revolucionari preuzeli vlast to više nisu”, zadovoljno poručuje svojim pristalicama na skupovima podrške i dodaje: „Od 2014. Bolivija je zemlja sa najvećim privrednim rastom u regionu i tako će biti i ubuduće. Naredne godine očekujemo rast od 4,5 odsto, skoro duplo veći od bilo koje druge južnoameričke zemlje.”

Poznavaoci bolivijanskih prilika uglavnom mu daju za pravo: za razliku od venecuelanskih socijalista, koji su svoj privatni sektor ugušili, pa je zbog toga nacionalna privreda sada u stanju ekonomske depresije, Morales i njegovi partijski drugovi su bolivijske privatnike pustili da rade. Usput je Morales strane energetske kompanije naterao na veću podelu dobiti sa bolivijskom državom i ta dodatna sredstva uložio u socijalne programe, kao i u obrazovanje i zdravstvo.

Politički je takođe stabilizovao zemlju: pre njega Bolivija je znala da promeni i po nekoliko predsednika u roku od samo godinu dana no Moralesova pobeda na izborima 2006. godine prekinula je tu štetnu praksu.

U čemu je onda problem i zašto dve trećine Bolivijanaca ne želi da Morales vlada do 2025. godine? Razlog je u tome što je novi mandat, kao prvo, neustavan, a, kao drugo, to što je Morales u februaru 2016. izgubio na referendumu o reizboru. Nepoštovanje narodne volje za mnoge je jednako državnom udaru, a ima i onih koji tvrde da se Morales neće zadovoljiti samo sa četvrtim mandatom već da mu je cilj da bude doživotni predsednik.

Moralesove pristalice pak tvrde da je rezultat referenduma bio prouzrokovan „lažima desnice” i da njegove rezultate ne treba uzimati u obzir. Da sve u vezi sa novom kandidaturom bude legalno, pobrinuo se Ustavni sud. Krajem prošle godine odlučio je da niko i ništa, pa ni referendum, ne može sprečiti Moralesa da se kandiduje jer se to protivi Američkoj konvenciji o ljudskim pravima iz 1978.

Opozicija je očekivano optužila sudije Ustavnog suda da su u službi predsednika, a sama odluka ne samo da nije umanjila otpor novoj kandidaturi već ga je, čini se, i pojačala. Tako, na primer, „građanski komiteti” (nezavisne organizacije civilnog društva koje deluju uglavnom na lokalnom nivou) za 21. februar u sedam najvećih bolivijskih gradova organizuju proteste i, kako kažu, ništa nije isključeno, pa ni blokada ulica i puteva. Moralesove pristalice za isti dan najavljuju velike skupove podrške novom mandatu svoga vođe.

Analitičari ipak ocenjuju da u Boliviji ne postoji dovoljno organizovana snaga koja bi mogla da promeni tok stvari: opozicija je razjedinjena i bez jednog i jakog vođe, a Morales, pored podrške svoje partije i značajnog dela stanovništva, takođe može da računa i na državni aparat. U sukob Moralesa i njegovih protivnika, koji će se nesumnjivo pojačati ove godine, uprkos svim problemima i anketama javnog mnjenja bolivijski predsednik, čini se, ipak ulazi kao neprikosnoveni favorit.