Ilidža preti odvajanjem od Sarajeva

Sa vi­še­go­di­šnjim na­čel­ni­kom Ili­dže, ko­jeg su sa­ra­jev­ski me­di­ji ne­dav­no ka­da je na Ili­dži bes­prav­no sru­šen 133 go­di­ne star po­zna­ti ho­tel „To­po­la”, pred­sta­vi­li kao čo­ve­ka ko­me je „bi­tan sa­mo arap­ski ka­pi­tal”, ni­smo, upr­kos broj­nim po­ku­ša­ji­ma, us­pe­li da raz­go­va­ra­mo.

On je ra­ni­je za vi­še lo­kal­nih me­di­ja iz­ja­vio da „od ini­ci­ja­ti­ve ne­će od­u­sta­ti” i da je spre­man da, uko­li­ko je ne po­dr­že čla­no­vi Op­štin­skog ve­ća, ide i na re­fe­ren­dum­sko iz­ja­šnja­va­nje. Ili­dža i Ili­džan­ci, ka­že Me­mić, „zbog do­sa­da­šnjeg tret­ma­na ne­ma­ju in­te­res da pri­pa­da­ju Sa­ra­je­vu”.

„Do sa­da smo pla­ća­li nji­ho­ve ra­ču­ne, vi­še to ne že­li­mo. Ta­ko­đe, ne že­li­mo da bu­de­mo ne­ka­kva se­o­ska op­šti­na ili se­ljač­ka ili van­grad­ska oblast, mi­slim da Ili­dža za­slu­žu­je da bu­de grad. Ka­da to do­đe na dnev­ni red sed­ni­ce, ve­će tre­ba da od­lu­či, a uko­li­ko ni ta­ko ne bu­de mo­glo, on­da za ta­ko do­bru stvar ni­je sku­po na­pra­vi­ti i re­fe­ren­dum, pa da se od­lu­či da li je to is­prav­no ili ne”, na­veo je Me­mić za je­dan sa­ra­jev­ski por­tal, po­ru­čiv­ši da će „ako po­sta­nu grad, sru­ši­ti one ko­ji ih svo­jim mo­no­po­lom dr­že pod ze­mljom”.

U re­sor­nom mi­ni­star­stvu Kan­to­na Sa­ra­je­vo ka­žu da Ili­dža sa vi­še od 70.000 svo­jih sta­nov­ni­ka „mo­že da do­bi­je sta­tus gra­da”, ali i upo­zo­ra­va­ju da je „in­te­res da se grad­ske op­šti­ne  i for­mal­no in­te­gri­šu u Grad Sa­ra­je­vo, a ne da se stva­ra ve­ći broj ma­njih gra­do­va u Kan­to­nu Sa­ra­je­vo”.

Od­re­đe­nu do­zu in­te­re­sa, pod­stak­nu­tog uti­ca­jem arap­skih ide­ja i ka­pi­ta­la, u Me­mi­će­voj za­mi­sli pre­po­zna­je i Du­šan Še­ho­vac, di­rek­tor Bi­roa za ljud­ska pra­va Udru­že­nja „De­mo­krat­ska ini­ci­ja­ti­va sa­ra­jev­skih Sr­ba”. Ina­če, Še­ho­vac je je­dan od ma­lo­broj­nih Sr­ba ko­ji, kao ro­đe­ni Ili­dža­nac, i da­nas ži­vi na Ili­dži či­je bo­gat­stvo, ka­že, pre­la­zi u ru­ke ne­kih no­vih „in­ve­sti­to­ra”, a što po­je­din­ci do­ži­vlja­va­ju kao „ko­ri­stan pro­ces za sve gra­đa­ne Ili­dže”.

„Sve­dok sam ne­čeg no­vog, ve­li­kog pri­su­stva gra­đa­na iz arap­skih ze­ma­lja, nji­ho­vih ide­ja i nji­ho­vog ka­pi­ta­la, pra­će­nog mno­gim kon­tro­ver­za­ma. Me­đu oni­ma ko­ji to pred­sta­vlja­ju kao ko­ri­stan pro­ces za sve gra­đa­ne Ili­dže, pred­nja­či na­čel­nik op­šti­ne, na­rav­no ohra­bren uti­ca­jem  arap­skih ide­ja i ka­pi­ta­la. Me­đu­tim, ti no­vi ’in­ve­sti­to­ri’ (Ara­pi) pr­vo što ura­de je­ste da traj­no ku­pu­ju na­šu ze­mlju na ko­joj gra­de objek­te za sta­no­va­nje i uži­va­nje, za raz­li­ku od Austro­u­gar­ske ko­ja je eks­plo­a­ti­sa­la na­ša pri­rod­na bo­gat­stva, pa i na­še lju­de, ali ona je pr­vo gra­di­la pu­te­ve, že­le­zni­ce, fa­bri­ke i ško­le na na­šoj ze­mlji ko­ju je na­ma i osta­vi­la”, re­kao je Še­ho­vac za „Po­li­ti­ku”, na­po­mi­nju­ći ka­ko je Ili­dža u vre­me Austro­u­gar­ske bi­la „po­zna­ta po či­stom va­zdu­hu”, a da­nas je „naj­za­ga­đe­ni­ja sre­di­na u Evro­pi”. 

Ko­li­ko su go­sti sa Bli­skog is­to­ka već za­u­ze­li Ili­džu u ko­joj su po­ku­po­va­li sko­ro sva ne­ka­da­šnja srp­ska ima­nja, sve­do­če mno­go­broj­ni no­vo­i­zgra­đe­ni objek­ti u nji­ho­vom  vla­sni­štvu, nat­pi­si na arap­skom je­zi­ku ko­ji se mo­gu vi­de­ti na re­sto­ra­ni­ma, pro­dav­ni­ca­ma, ko­zme­tič­kim i fri­zer­skim sa­lo­ni­ma... U ovom, i da­lje sa­ra­jev­skom na­se­lju, ta­ko­đe se sve če­šće ču­je arap­ski je­zik, a upra­žnja­va­nje islam­skih ver­skih ob­re­da i mo­li­tvi na jav­nim me­sti­ma i par­ko­vi­ma je po­stao uobi­ča­jen pri­zor.