Širi se lepeza nejednakosti

Sle­de­ću gru­pa­ci­ju ko­ju po­mi­nje ovaj so­ci­o­log či­ne oni ko­ji za­u­zi­ma­ju sred­nje eko­nom­ske po­lo­ža­je. Oni ob­u­hva­ta­ju sa­mo 16,9 od­sto sta­nov­ni­štva (1,2 mi­li­o­na), dok 6,2 pro­cen­ta ili njih 440.000, za­u­zi­ma­ju vi­še sred­nje po­lo­ža­je, a one naj­vi­še – njih 1,9 od­sto (135.000).

Ko­je dru­štve­ne gru­pe za­u­zi­ma­ju sva­ki od tih po­lo­ža­ja?

Na­po­mi­nju­ći da je ova po­de­la re­zul­tat is­tra­ži­va­nja na osno­vu tri kri­te­ri­ju­ma – pri­ho­di, imo­vi­na i po­tro­šnja – pro­fe­sor La­zić ka­že da 1,9 od­sto naj­bo­ga­ti­jih či­ne pri­vat­ni bi­zni­sme­ni – vla­sni­ci sred­njih i ve­ćih fir­mi, ali i vo­de­ći me­na­dže­ri tih fir­mi i ma­nji deo po­li­ti­ča­ra. To su oni ko­ji ras­po­la­žu, za na­še uslo­ve, ogrom­nom imo­vi­nom, ima­ju sta­no­ve i ku­će, re­dov­no idu na let­nji i zim­ski od­mor u ino­stran­stvo, ima­ju ko­lek­ci­je umet­nič­kih de­la i sl.

Srednji sloj čini samo 17 odsto stanovništva

Na so­ci­jal­noj ste­pe­ni­ci ni­že, sred­nji vi­ši sloj, je­ste deo struč­nja­ka u bo­lje­sto­je­ćim fir­ma­ma i deo pred­u­zet­ni­ka – po­slov­nih lju­di ko­ji ni­su u sa­mom vr­hu, kao i naj­ve­ći deo po­li­ti­ča­ra. To su oni ko­ji svo­jim po­ro­di­ca­ma mo­gu da pri­u­šte „po­tre­be vi­šeg re­da” kao što su kva­li­tet­no ško­lo­va­nje de­ce, do­bro opre­mlje­na do­ma­ćin­stva vi­šeg kva­li­te­ta, re­dov­na pu­to­va­nja i le­to­va­nja i, re­ci­mo, re­dov­ne od­la­ske u naj­kva­li­tet­ni­je re­sto­ra­ne u cen­tru Be­o­gra­da ili ne­kog dru­gog ve­li­kog gra­da. 

Sle­de­ću gru­pa­ci­ju – sred­nji sloj – či­ne, naj­ve­ćim de­lom, struč­nja­ci, za­tim sit­ni pred­u­zet­ni­ci, pa i slu­žbe­ni­ci sa sred­njom spre­mom u bo­lje­sto­je­ćim fir­ma­ma. To su oni ko­ji mo­gu da za­do­vo­lje osnov­ne po­tre­be do­ma­ćin­stva i po­ne­ku od po­tre­ba „vi­šeg re­da”. To zna­či da po­vre­me­no idu na le­to­va­nje, pa i na zi­mo­va­nje (jef­ti­ni­ji sme­štaj), da mo­gu da pla­ća­ju ško­lo­va­nje svo­je de­ce, da so­lid­no opre­me stan itd. Pro­blem je u to­me što sred­nji sloj u Sr­bi­ji či­ni sa­mo 17 od­sto sta­nov­ni­štva, dok je naj­broj­ni­ja gru­pa (42 pro­cen­ta) onih či­ji po­lo­žaj ozna­ča­va­mo kao ni­ži sred­nji. U ovu gru­pa­ci­ju spa­da­ju bo­lje­sto­je­ći pen­zi­o­ne­ri, deo ne­za­po­sle­nih ko­ji ima­ju ne­ke dru­ge iz­vo­re pri­ho­da, ma­nji deo NKV i PKV rad­ni­ka i naj­ve­ći deo KV rad­ni­ka, kao i deo slu­žbe­ni­ka sa sred­njom struč­nom spre­mom. Reč je o tri mi­li­o­na sta­nov­ni­ka ko­ji za­do­vo­lja­va­ju svo­je osnov­ne ži­vot­ne po­tre­be (is­hra­na, sta­no­va­nje, ode­ća), ali ni­šta vi­še od to­ga.

Naj­zad, tre­ći­nu sta­nov­ni­štva s naj­ni­žim po­lo­ža­jem u Sr­bi­ji či­ni naj­ve­ći deo pen­zi­o­ne­ra i ne­za­po­sle­nih, za­tim ve­li­ki deo (64 od­sto od nji­ho­vog ukup­nog bro­ja) NKV rad­ni­ka, pa i deo KV rad­ni­ka na pri­vre­me­nim i po­vre­me­nim po­slo­vi­ma. Oni je­dva uspe­va­ju ili i ne uspe­va­ju da za­do­vo­lje svo­je osnov­ne so­ci­jal­ne po­tre­be, ma­da i u ovoj gru­pa­ci­ji po­sto­je raz­li­ke iz­me­đu naj­si­ro­ma­šni­jih i onih ko­ji su u ne­što po­volj­ni­jem po­lo­ža­ju.

Pro­fe­sor ka­že da se od kra­ja osam­de­se­tih go­di­na broj pen­zi­o­ne­ra i ne­za­po­sle­nih u gru­pa­ci­ji naj­si­ro­ma­šni­jih po­ve­ća­va, a nji­hov po­lo­žaj se po­gor­ša­va u od­no­su na za­po­sle­ne. Osim ma­log de­la po­slov­ne i po­li­tič­ke eli­te, od kra­ja osam­de­se­tih po­gor­ša­va se po­lo­žaj i osta­lih gru­pa­ci­ja i taj trend tra­je do 1995/96, ka­da do­la­zi do po­ra­sta di­fe­ren­ci­ja­ci­je, i to ne vi­še sa­mo iz­me­đu vr­ha dru­štve­ne hi­je­rar­hi­je i osta­lih ne­go i ta­ko što de­lo­vi sred­njih slo­je­va do­spe­va­ju u bo­lji po­lo­žaj. U dru­goj po­lo­vi­ni de­ve­de­se­tih po­bolj­ša­va­ju se i po­zi­ci­je sit­nih pred­u­zet­ni­ka ko­ji u to vre­me ko­ri­ste raz­ne po­god­no­sti si­ve zo­ne po­slo­va­nja. Me­đu­tim, po­sle 2000. go­di­ne struč­nja­ci po­či­nju da pri­sti­žu sit­ne pred­u­zet­ni­ke i oni za­jed­no či­ne no­vu sred­nju kla­su.

Zbog čega je razlika sve više

I po­lo­žaj osta­lih gru­pa­ci­ja se de­li­mič­no po­pra­vlja, ali rad­ni­ci – KV, a po­go­to­vo NKV – kao i ve­ći­na pen­zi­o­ne­ra i ne­za­po­sle­ni sve vi­še za­o­sta­ju za sred­njim slo­jem, ta­ko da sad ima­mo tri osnov­ne gru­pa­ci­je: one na vr­hu ko­ji se i da­lje odva­ja­ju od osta­lih, za­tim sred­nju kla­su ko­ja po­pra­vlja svoj po­lo­žaj i u ap­so­lut­nom i u re­la­tiv­nom smi­slu, dok ni­ži slo­je­vi sve vi­še za­o­sta­ju i za vr­hom i za sred­njom kla­som.

La­zić ka­že da je ova ten­den­ci­ja ši­re­nja „le­pe­ze ne­jed­na­ko­sti” re­gi­stro­va­na u is­tra­ži­va­nju od pre ne­ko­li­ko go­di­na, a da no­ve re­zul­ta­te, na osno­vu is­pi­ti­va­nja ko­je je za­ka­za­no za pro­le­će, tre­ba oče­ki­va­ti to­kom le­ta.

Na pi­ta­nje za­što je u Sr­bi­ji sve vi­še onih na naj­ni­žim i ni­žim sred­njim po­lo­ža­ji­ma i za­što ne­jed­na­ko­sti ra­stu, pro­fe­sor od­go­va­ra da je uzrok to­me re­la­tiv­no ne­raz­vi­je­na eko­no­mi­ja zbog če­ga su rad­ni­ci, po­go­to­vo oni ni­žih kva­li­fi­ka­ci­ja, ve­o­ma sla­bo pla­će­ni (200–250 evra). Pro­ble­me stva­ra i naš za­ka­sne­li na­stup na svet­skom tr­ži­štu (ka­sni­mo 10–15 go­di­na), zbog če­ga smo pri­mo­ra­ni da stra­ne in­ve­sti­ci­je pri­vla­či­mo i ni­skim za­ra­da­ma. Me­đu­tim, so­ci­jal­ne raz­li­ke se po­ve­ća­va­ju i zbog ne­spo­sob­no­sti na­ših sin­di­ka­ta da za­šti­te naj­si­ro­ma­šni­je slo­je­ve.

Ne­moć, neo­r­ga­ni­zo­va­nost i ne­za­šti­će­nost ovih so­ci­jal­nih slo­je­va naj­vi­še do­pri­no­se nji­ho­vom za­o­sta­ja­nju u od­no­su na dru­ge jer ne­jed­na­ko­sti su u ne­kim ze­mlja­ma ve­će, a u ne­kim ma­nje, ne­za­vi­sno od ukup­nog ste­pe­na nji­ho­ve raz­vi­je­no­sti. Na pri­mer, one su ma­nje u Slo­ve­ni­ji i Slo­vač­koj ne­go kod nas, a ma­nje su u ne­kim naj­ra­zvi­je­ni­jim ze­mlja­ma (Šved­ska) u od­no­su na ne­ke dru­ge (SAD). Pre­ma to­me, uku­pan po­lo­žaj sta­nov­ni­štva u Sr­bi­ji se po­pra­vlja po­ra­stom BDP-a, ali sma­nji­va­nja ne­jed­na­ko­sti u dru­štvu ne­ma bez od­go­va­ra­ju­ćih me­ra dr­ža­ve za ko­je mo­gu da se iz­bo­re sin­di­ka­ti i po­li­tič­ke par­ti­je.