Siromaštvo prazni učionice

Po­da­ci Uni­ce­fa sve­do­če da sve­ga 63 od­sto uče­ni­ka iz rom­skih na­se­lja za­vr­ši osmi raz­red osnov­ne ško­le, ali sa­mo tre­ći­na njih to uči­ni na vre­me i bez po­na­vlja­nja raz­re­da. Osi­pa­nje uče­ni­ka još je ve­će i dra­ma­tič­ni­je u sred­njoj ško­li – po­da­ci Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku sve­do­če da sve­ga 85 od­sto sred­njo­ško­la­ca za­vr­ši ško­lo­va­nje, kao i da po­sto­je ve­li­ke re­gi­o­nal­ne raz­li­ke me­đu de­com ko­ja od­u­sta­ju od ško­lo­va­nja. 

A re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja In­sti­tu­ta za psi­ho­lo­gi­ju i Uni­ce­fa, pod na­zi­vom „Ana­li­za fak­to­ra ko­ji uti­ču na osi­pa­nje uče­ni­ka”, po­ka­zu­ju da se u ski­ci za pro­fil uče­ni­ka ko­ji su pod ri­zi­kom da od­u­sta­nu od ško­lo­va­nja na­la­ze đa­ci ko­ji ži­ve u ne­do­volj­no raz­vi­je­nim op­šti­na­ma i si­ro­ma­šnim po­ro­di­ca­ma u ko­ji­ma obra­zo­va­nje ni­je do­volj­no vred­no­va­no i pre­po­zna­to kao „vi­za” za iz­la­zak iz be­de. U ovim po­ro­di­ca­ma če­sto „ca­ru­ju” al­ko­ho­li­zam i bo­le­sti, na­si­lje je uobi­ča­je­no sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je, a one su ne­ret­ko „okr­nje­ne” smr­ću ili raz­vo­dom ro­di­te­lja. Osim to­ga, ro­di­te­lji ovih đa­ka ne­ret­ko od­la­ze na rad u ino­stran­stvo i vo­de de­cu sa so­bom, ko­ja zbog to­ga pre­ki­da­ju ško­lo­va­nje. 

– Pod naj­ve­ćim ri­zi­kom od osi­pa­nja su de­ca ko­ja ima­ju ve­li­ki broj iz­o­sta­na­ka, ko­ja su pre­šla na van­red­no ško­lo­va­nje ili su po­na­vlja­la raz­red, ima­ju uspeh u pret­hod­nim raz­re­di­ma s pro­seč­nom oce­nom ma­njom od 3,00 ili po­ti­ču iz po­ro­di­ca s iz­ra­zi­to ni­skim so­ci­jal­no-eko­nom­skim sta­tu­som i ni­skim obra­zov­nim ni­vo­om. Ova de­ca če­sto do­la­ze iz po­ro­di­ca s isto­ri­jom ra­nog na­pu­šta­nja ško­lo­va­nja ili su žr­tve dis­kri­mi­na­ci­je i zlo­sta­vlja­nja u ško­li. Vi­so­ka to­le­ran­ci­ja ško­le na iz­o­sta­ja­nje uče­ni­ka je­dan je od pr­vih in­di­ka­to­ra po­ve­ća­nog ri­zi­ka da će uče­nik na­pu­sti­ti ško­lo­va­nje. Ukrat­ko – lo­ša ma­te­ri­jal­na si­tu­a­ci­ja, lo­ša kli­ma u ško­li i lo­ši od­no­si s vr­šnja­ci­ma, uz ne­do­sta­tak obra­zov­ne po­dr­ške, naj­če­šći su fak­to­ri ko­ji uzro­ku­ju osi­pa­nje uče­ni­ka iz ško­le – is­ti­če dr Iva­na Ste­pa­no­vić Ilić, di­rek­tor­ka In­sti­tu­ta za psi­ho­lo­gi­ju i je­dan od is­tra­ži­va­ča na ovom pro­jek­tu. Na­ša sa­go­vor­ni­ca is­ti­če da je ova stu­di­ja ra­đe­na u osam osnov­nih ško­la i tri­na­est sred­njih, ko­je su iza­bra­ne jer se usta­no­vi­lo da ima­ju pro­blem s osi­pa­njem đa­ka, a u is­tra­ži­va­nju je uče­stvo­va­lo 348 na­stav­ni­ka, 21 di­rek­tor, 47 ro­di­te­lja, 87 uče­ni­ka i 25 struč­nih sa­rad­ni­ka. 

– Naj­va­žni­ji re­zul­tat ovog is­tra­ži­va­nja gla­si da je osi­pa­nje iz osnov­nog, a po­seb­no sred­njeg obra­zo­va­nja naj­ve­će u op­šti­na­ma ko­je spa­da­ju u ne­do­volj­no raz­vi­je­ne za­jed­ni­ce. Njih od­li­ku­je vi­so­ka sto­pa ne­za­po­sle­no­sti i ni­zak so­ci­o­e­ko­nom­ski sta­tus po­ro­di­ca. Si­ro­ma­štvo i ne­za­po­sle­nost u lo­kal­noj za­jed­ni­ci do­vo­de do po­ve­ća­ne mi­gra­ci­je ro­di­te­lja u po­tra­zi za za­po­sle­njem, ali i uklju­či­va­nja de­ce u se­zon­ske ili po­ro­dič­ne po­slo­ve. Uslo­vi ži­vo­ta i ra­da u lo­kal­noj za­jed­ni­ci, gde je čak i s di­plo­mom sred­nje ško­le te­ško na­ći po­sao, de­lu­ju de­mo­ti­vi­šu­će na uče­ni­ke. 

Osim to­ga, u na­šoj ze­mlji vi­še ne­ma pla­ni­ra­nja obra­zov­nih sme­ro­va spram lo­kal­nih tr­ži­šta ra­da. Ta­ko u unu­tra­šnjo­sti po­sto­ji ve­li­ki broj he­mij­skih, ko­žar­skih i dr­vo­pre­ra­đi­vač­kih ško­la ko­je su ško­lo­va­le ka­dar za fa­bri­ke ko­jih vi­še ne­ma jer su se u me­đu­vre­me­nu za­tvo­ri­le. De­ca ne vi­de per­spek­ti­vu ško­lo­va­nja jer ne­ma­ju gde da se za­po­sle na­kon za­vr­šet­ka ško­le i za­to od­u­sta­ju od ško­lo­va­nja. S ob­zi­rom na to da je osi­pa­nje ve­će u sred­njim ne­go u osnov­nim ško­la­ma, je­dan od na­či­na nje­go­ve pre­ven­ci­je je­ste uvo­đe­nje oba­ve­ze po­ha­đa­nja sred­nje ško­le – oce­nju­je na­ša sa­go­vor­ni­ca.   

Di­rek­tor­ka In­sti­tu­ta za psi­ho­lo­gi­ju is­ti­če da je za spre­ča­va­nje osi­pa­nja uče­ni­ka ve­o­ma va­žna sa­rad­nja ško­le i lo­kal­ne za­jed­ni­ce – po­da­ci ovog is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da obez­be­đen pre­voz do ško­le u zna­čaj­noj me­ri sma­nju­ju ri­zik od na­pu­šta­nja ško­le. Po­ka­za­lo se, na­i­me, da me­đu de­com ko­ja od­u­sta­ju od obra­zo­va­nja ima do­sta đa­ka pe­ša­ka. Uko­li­ko je sa­rad­nja ško­le i cen­tra za so­ci­jal­ni rad do­bra i ško­la od­mah oba­ve­sti cen­tar da de­te ne od­la­zi u ško­lu, ve­ća je šan­sa da se de­te vra­ti u ško­lu. Va­ži i obr­nu­to – uko­li­ko u ško­la­ma po­sto­ji vi­so­ka to­le­ran­ci­ja na iz­o­sta­ja­nje uče­ni­ka, ve­ća je šan­sa da će uče­nik na­pu­sti­ti ško­lo­va­nje. Na­i­me, u osnov­nim ško­la­ma ko­je su uče­stvo­va­le u ovoj stu­di­ji broj iz­o­stan­ka po uče­ni­ku bio je oko 370, dok u sred­njim pre­la­zio 600 iz­o­sta­na­ka.