Rad na crno opasan po život

– Ministarstvo će raditi na suzbijanju nelegalnog rada dok ovu štetnu pojavu ne svede na prosek zemalja Evropske unije – naglasio je Đorđević. – Obaveštavaćemo radnike o tome koliko gube ako rade neprijavljeni, ako poslodavac ne plaća porez na njihovu zaradu i ne uplaćuje im doprinose za penziono, zdravstveno i osiguranje u slučaju da ostanu bez posla.

U kratkom video filmu Ministarstvo rada poručuje zaposlenima „na crno” da za njih postoji rešenje – Inspekciji rada treba da prijave poslodavca koji im uskraćuje osnovna prava. Uveden je i telefon za prijavljivanje poslodavaca koji krše zakon. Prijavljivanje može biti i anonimno, tako da radnici neće snositi štetne posledice.

Ministar je podsetio da naši građani rade „na crno” i u inostranstvu i najavio informator sa uputstvom kako naši ljudi mogu da ostvare svoja prava i preko granice, jer radnik na radu u inostranstvu ima sva prava kao i radnici koji su građani te zemlje.

Đorđević je kazao da su razgovori sa nadležnima u Slovačkoj doprineli da se poboljša položaj naših radnika u toj zemlji, a razgovaraće se i sa vladama drugih zemalja. Sporazum sa Ruskom Federacijom, koji je potpisan prošle godine, omogućiće srpskim radnicima koji su legalno radili u toj zemlji da im se staž prizna u Srbiji.

– Ali, oni koji su radili na crno i ne mogu da dokažu da su bili na radu u Rusiji, ne mogu da računaju na priznavanje staža – rekao je ministar.

Svi koji odlaze u inostranstvo na rad preko posrednika, naglasio je ministar, treba to da čine posredstvom registrovanih agencija, čija su imena na sajtu Ministarstva za rad. Đorđević je ukazao i na to da oni proviziju ne plaćaju agenciji, jer ovaj trošak treba da plati poslodavac.

Suzbijanje „rada na crno” u Srbiji pomaže Kraljevina Norveška. Njen ambasador u našoj zemlji Arne Sanes Bjornstad, kazao je da se sistem Evropske unije i Norveške zasnivaju na tome da „svi rade ono šta treba da rade”. – Kada radite „na crno” ne dobijate socijalne beneficije i ne dajete doprinos sistemu. To je jedna loša spirala koja traje. Loše je i za kompanije. U Norveškoj to ne zovemo siva ekonomija nego varanje, a oni koji rade „na crno” varaju sebe – kazao je ambasador.

U sprovođenju Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, koji je Vlada Srbije usvojila u decembru 2015, Inspektorat za rad je zadužen da suzbija rad „na crno”. Inspekcija rada sprovodi inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti i na zahtev radnika, ali i preventivnim delovanjem i pojačanim vanrednim inspekcijskim nadzorima. Inspektorat za rad sprovodi i pojačane, vanredne inspekcijske nadzore u određenoj delatnosti i na određenoj teritoriji, kako u toku redovnog radnog vremena, tako i noću i u dane vikenda.

Prema rečima v. d. direktora Inspektorata za rad Stevana Đurovića, teritoriju Srbije pokriva 260 inspektora rada, a očekuje se da će ova služba uskoro biti bolje opremljena. U 2017. inspekcija je u 53.424 nadzora otkrila 22.411 radnika koji su radili „na crno”, što je 2.939 više negu u 2016. godini, a od tog broja je 21.171 zasnovao stalni radni odnos. Otkriveno je i 769 neregistrovanih firmi, u kojima su inspektori zatekli 1.183 radnika „na crno”.

U prošloj godini inspektori su podneli 38 krivičnih prijava i naplatili kazne u iznosu od 231,58 miliona dinara.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić rekao je da privrednici podržavaju kampanju protiv nelegalnog rada, jer ona istovremeno suzbija nelegalnu konkurenciju i poboljšava privredni ambijent.