Рад на црно опасан по живот

– Министарство ће радити на сузбијању нелегалног рада док ову штетну појаву не сведе на просек земаља Европске уније – нагласио је Ђорђевић. – Обавештаваћемо раднике о томе колико губе ако раде непријављени, ако послодавац не плаћа порез на њихову зараду и не уплаћује им доприносе за пензионо, здравствено и осигурање у случају да остану без посла.

У кратком видео филму Министарство рада поручује запосленима „на црно” да за њих постоји решење – Инспекцији рада треба да пријаве послодавца који им ускраћује основна права. Уведен је и телефон за пријављивање послодаваца који крше закон. Пријављивање може бити и анонимно, тако да радници неће сносити штетне последице.

Министар је подсетио да наши грађани раде „на црно” и у иностранству и најавио информатор са упутством како наши људи могу да остваре своја права и преко границе, јер радник на раду у иностранству има сва права као и радници који су грађани те земље.

Ђорђевић је казао да су разговори са надлежнима у Словачкој допринели да се побољша положај наших радника у тој земљи, а разговараће се и са владама других земаља. Споразум са Руском Федерацијом, који је потписан прошле године, омогућиће српским радницима који су легално радили у тој земљи да им се стаж призна у Србији.

– Али, они који су радили на црно и не могу да докажу да су били на раду у Русији, не могу да рачунају на признавање стажа – рекао је министар.

Сви који одлазе у иностранство на рад преко посредника, нагласио је министар, треба то да чине посредством регистрованих агенција, чија су имена на сајту Министарства за рад. Ђорђевић је указао и на то да они провизију не плаћају агенцији, јер овај трошак треба да плати послодавац.

Сузбијање „рада на црно” у Србији помаже Краљевина Норвешка. Њен амбасадор у нашој земљи Арне Санес Бјорнстад, казао је да се систем Европске уније и Норвешке заснивају на томе да „сви раде оно шта треба да раде”. – Када радите „на црно” не добијате социјалне бенефиције и не дајете допринос систему. То је једна лоша спирала која траје. Лоше је и за компаније. У Норвешкој то не зовемо сива економија него варање, а они који раде „на црно” варају себе – казао је амбасадор.

У спровођењу Националног програма за сузбијање сиве економије, који је Влада Србије усвојила у децембру 2015, Инспекторат за рад је задужен да сузбија рад „на црно”. Инспекција рада спроводи инспекцијски надзор по службеној дужности и на захтев радника, али и превентивним деловањем и појачаним ванредним инспекцијским надзорима. Инспекторат за рад спроводи и појачане, ванредне инспекцијске надзоре у одређеној делатности и на одређеној територији, како у току редовног радног времена, тако и ноћу и у дане викенда.

Према речима в. д. директора Инспектората за рад Стевана Ђуровића, територију Србије покрива 260 инспектора рада, а очекује се да ће ова служба ускоро бити боље опремљена. У 2017. инспекција је у 53.424 надзора открила 22.411 радника који су радили „на црно”, што је 2.939 више негу у 2016. години, а од тог броја је 21.171 засновао стални радни однос. Откривено је и 769 нерегистрованих фирми, у којима су инспектори затекли 1.183 радника „на црно”.

У прошлој години инспектори су поднели 38 кривичних пријава и наплатили казне у износу од 231,58 милиона динара.

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић рекао је да привредници подржавају кампању против нелегалног рада, јер она истовремено сузбија нелегалну конкуренцију и побољшава привредни амбијент.