Kad padne rampa u Železniku

Kolona autobusa, kamiona i automobila protezala se juče kao zmija s obe strane pružnog prelaza u Železniku. Vozila su stajala u mestu, dok su putnici i vozači u njima cupkali brojeći minute duge kao godina čekajući da se rampa na pruzi najzad podigne i kolona „poteče” niz saobraćajnu „žilu kucavicu” koja povezuje grad i Sremčicu.

Već navikli na ovu situaciju, putnici u autobusu sa linije 511 nemo su posmatrali pejzaž oko Ulice Stevana Filipovića, kuckali po mobilnom telefonu i razmišljali kako da opravdaju kašnjenje na posao, sastanak, školu... Čekanje da prođe voz, prugom koja preseca Železnik, oteglo se. Minuti su se nizali jedan za drugim, a voz nije prolazio.

Pojedini nervozni vozači putničkih automobila su posle petnaestak minuta odlučili da im je dosta čekanja pa su rizikujući svoje i živote saputnika krenuli da zaobilaze rampu i prelaze prugu.

– E, ovo stvarno nema smisla. Svakog dana bar jednom ovuda ne možeš da prođeš normalno. I nikad ne znaš kada će ti se rampa isprečiti na putu. Nikad nisam sigurna da ću stići kad planiram. Kad zakazujem sastanak uvek napomenem da živim u Sremčici da moram da pređem preko pruge i da se može dogoditi da kasnim. Doduše, obično taj prekid traje oko desetak minuta, ali je ovog puta baš odužilo. Preksinoć sam se isto mrtva umorna i gladna vraćala kući i „naletela” na rampu. Jedva sam dočekala da se prolaz oslobodi i da krenemo – priča Gordana B., koja svakog dana iz Sremčice putuje u grad.

Ovaj problem žitelja Sremčice i Železnika traje decenijama.

– Pre desetak godina smo znali da čekamo i po sat vremena da voz prođe. Najgore je bilo dok je radio neki mašinovođa koji živi u Železniku. Imao je običaj da „parkira” voz blizu prelaza, skokne do kuće da doručkuje, a mi svi čekamo u busu dok se on ne najede, i rampa podigne. Srećom, izgleda da je otišao u penziju – priča kroz osmeh Gordana B.

Rampa se juče podigla posle dvadesetak minuta. Ovog puta došlo je do kvara na sistemu zbog čega se ona spustila bez ičije komande. Na vreme su ipak reagovali vozači gradskog saobraćajnog preduzeća. Oni su obavestili svoj kol centar, a ovi opet „Železnice Srbije” pa je rampa podignuta iz komandnog centra.

Vozila su krenula, a u buci autobusa, srećom, nestalo je i polusatno čavrljanje tinejdžerke o tome kako je Rale iz Rakovice super frajer, kako ima vrh „vans” patike, nema nijednu bubuljicu na licu, kako je malo opak dečko, ali tako sladaaaaaaak...