Srbija u potrazi za tajnom W bozona
Jedna od međunarodnih istraživačkih grupa u CERN-u, u kojoj rade i istraživači iz Srbije, poznata kao kolaboracija ATLAS, izazvala je veliku pažnju nakon što je prethodne nedelje objavila rad u časopisu „European Physical Journal C”.
Kako je saopšteno iz CERN-a, reč je o prvom merenju mase W bozona s visokom preciznošću na Velikom sudaraču hadrona (Large Hadron Collider, LHC), najmoćnijem akceleratoru današnjice. W bozon je jedna od dve elementarne čestice koje su prenosioci takozvane slabe interakcije – jedne od četiri sile koje upravljaju ponašanjem materije u univerzumu.
Kako se navodi u radu, izmerena vrednost mase W bozona iznosi 80370±19 MeV, što je u skladu s predviđanjima Standardnog modela fizike elementarnih čestica, teorije koja opisuje strukturu materije, čestice i njihove interakcije. Ovo merenje je zasnovano na podacima o čak 14 miliona W bozona koji su na akceleratoru prikupljeni tokom jedne godine (2011), dok je LHC radio na energiji od 7 TeV.
Na ovom projektu učestvuju i dva istraživača iz Srbije koji su saradnici ATLAS kolaboracije, jednog od timova naučnika koji rade u CERN-u. Na merenju mase W bozona, naime, radili su i viši naučni saradnik na Institutu za fiziku u Beogradu dr Nenad Vranješ i njegova studentkinja Aleksandra Dimitrevska, koja je u novembru prošle godine doktorirala upravo na merenju mase ovih čestica.
„Precizno merenje mase W bozona je od vitalnog značaja jer je ta opservabla usko povezana s masama top kvarka i Higsovog bozona”, kaže Nenad Vranješ, koji je bio i jedan od koeditora rada koji je objavljen u časopisu „European Physical Journal C”.
„Treba napomenuti da je ovo rezultat visokog profila, prvi takav rezultat na LHC-u. Po preciznosti od 19 MeV odgovara rezultatu postignutom na eksperimentima CDF i D0 na Tevatronu”, objašnjava Vranješ, dodajući da je eksperimentima na Tevatronu bilo potrebno 20 godina da dostignu takvu preciznost, dok je ATLAS grupa radila pet godina.
W bozon je jedna od najtežih poznatih čestica u svemiru. Njegovo otkriće 1983. godine predstavlja krunu uspešnog rada tadašnjeg CERN-ovog akceleratora, što je dovelo do Nobelove nagrade za fiziku 1984. godine. Mada se osobine W bozona izučavaju već 30 godina, merenje njegove mase s visokom preciznošću predstavlja jedan od najvećih izazova moderne nauke.
Vranješ napominje da se ovakva merenja moraju nastaviti sve dok eksperimentalna preciznost ne dostigne ili prestigne neodređenost od 8 MeV koju predviđa teorija.
Ovo istraživanje je samo jedno od brojnih u kojima u CERN-u učestvuju istraživači s Instituta za fiziku u Beogradu, prvog instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, kao i s Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Institut za fiziku je član ATLAS kolaboracije od 2003, a Republika Srbija pridružena članica CERN-a od 2012. godine.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
