Državni krediti samo za dobre studente

Kako nam je rekao Stefan Aleksić, student Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, ujedno i član Predsedništva Studentske konferencije univerziteta Srbije (Skonus), mesečni iznos studentske stipendije i kredita je 8.400 dinara, isplaćuje se u deset rata, a taj iznos je manje-više dovoljan za plaćanje beneficiranog iznosa ishrane u studentskom restoranu i stanovanja u studentskom domu. Jer doručak se u studentskoj menzi po povlašćenoj ceni plaća 40 dinara, ručak je 72, a večera 59 dinara, i tako se za mesec dana za tri obroka potroši 5.130 dinara, dok se ležaj u studentskom domu, opet po povlašćenoj ceni, plaća 1.500–2.500 dinara.

Veće iznose stipendija od pomenutih 8.400 dinara i do sada su dobijali posebno nadareni studenti i najavljeno je da će biti i uvećani, ali Stefan Aleksić objašnjava da pravo na bilo koji kredit ili stipendiju imaju samo studenti koji su na državnom budžetu. U Srbiji studira oko 250.000 studenata, a na državnom budžetu ih je oko 107.000, što znači da većina studenata u Srbiji nema mogućnosti da koristi finansijsku pomoć države na svom putu do sticanja diplome. I to baš oni koji iz sopstvenog džepa izdvajaju novac za svoje školovanje. Deo tih sredstava, kad je o privatnim univerzitetima reč, odlazi u džepove vlasnika ovih univerzitetskih ustanova, ali najveći deo samofinansirajućih studenata je na državnim univerzitetima i njihov novac velikim delom opet dolazi do državne kase.

Ovu razliku u pozicijama dve grupe studenata Stefan Adamović komentariše tako što kaže da i oni koji su samofinansirajući mogu na budžet – ako se potrude da na vreme polože sve ispite. U tom slučaju imaju pravo da konkurišu za stipendiju ili kredit. Mogu i da ih ne vraćaju, što opet zavisi od njih – ako im je prosečna ocena iznad 8,5.

Stefanovićev kolega sa privatnog „Singidunum” univerziteta Đorđe Trmčić, takođe iz Predsedništva Skonusa, drukčije, međutim, komentariše to što studenti privatnih univerziteta nemaju pravo na finansijsku pomoć države bar u vidu studentskih kredita koje su korisnici dužni da vraćaju. „Imamo pravo da konkurišemo za inostrane stipendije i stipendije raznih fondacija, ali ne i za državni kredit. Nemamo pravo ni na beneficiranu ishranu u studentskim menzama i na stanovanje u domovima”, kaže Trmčić i pominje da privatni „Singidunum” oslobađa svoje najbolje studente plaćanja godišnjeg iznosa školarine, ali i da ovaj vid „stipendiranja” malog broja studenata zavisi pre svega od dobre volje vlasnika univerziteta.

Kako ovo ograničavanje finansijske podrške samo na budžetske studente komentarišu u Ministarstvu prosvete? Kažu da se „kod donošenja Zakona o učeničkom i studentskom standardu 2010. godine stalo na stanovište da u uslovima ekonomske krize i nedovoljnih budžetskih sredstava, podršku društva, iz socijalnih razloga, ne bi trebalo raspoređivati ravnomerno prema studentima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i prema studentima koji sami finansiraju svoje školovanje. Motivacija učenika i studenata za postizanje odgovarajućeg uspeha u toku školovanja je važna jer samim tim oni sebi obezbeđuju odgovarajuću materijalnu podršku”.

Ko ima pravo na mesto u domu

Zakon o učeničkom i studentskom standardu, kad je o stipendijama i kreditima reč, ne razlikuje studente koji studiraju u mestu prebivališta od onih koji su došli na studije iz nekog udaljenog mesta. I jedni i drugi imaju pravo na ovaj vid pomoći, pa i da budu oslobođeni vraćanja kredita ili stipendije ako imaju prosek ocena iznad 8,5 odsto, iako su troškovi studiranja pridošlica veći od onih koji su „na svom terenu”. Studenti pridošlice doduše imaju pravo na mesto u studentskom domu. Njih ukupno 17.300 ostvaruje ovo pravo. Kako nam je rečeno u Ministarstvu prosvete, cena smeštaja i ishrane za studente je 7.000 dinara mesečno, što je 20 odsto od ukupne cene koju država izdvaja za ishranu i smeštaj studenata.